Ратиште и стратиште Србија и Балкан тек очекују своја испитивања. Али хајде ти, учини нешто да се приближиш себи. Нико ти то не може забранити, пише коментатор с надимком љх
Фото: Стање ствари
Капа до плафона, а чело до пода, за овај текст. Ово треба истражити до у најситније детаље. И обзнанити на сва звона.
Срећом ни барјактареви дронови, ни Шеста флота, ни Старлинк, ни уцене из Брисела нас не спречавају у овом. Али – некако бежимо од суочавања. Дневна политика, дневна црква, то нам је тема. Да нам је да схватимо друге. Себе као да не треба схватити.
Овакве ствари су део породичног албума сваког од нас. Те ђедове и прађедове сиве или сефија фотографије, некад умрљане некад размазане, а некад и целе, са поносом чувамо. Овај текст прича приче и доживљаје наших старих са тих фотографија. То су ствари које су утиснуте у душу и васпитање сваког од нас.
Коме од нас деда није био у партизанима или четницима? Ко није имао неког у балканским ратовима? По очевој или мајчиној страни. Ти људи су били наши васпитачи.
Сагледавајући данас себе, своје одлучности и неодлучности, огорчења, радости и туге – морамо се осврнути на оне који су нас одгајали, па и оне који су њих одгајали, па све до 9 колена. Тада ће нам јасно бити зашто чинимо што чинимо, и не чинимо што не чинимо.
Ми смо деца оних који се нису вратили из рата. Ми смо деца оних који су се вратили из рата. Ми смо деца оних који су побегли од рата. Ми смо деца оних који су пропатили од нове власти, и деца оних који су се увукли у туђе куће, након преузимања власти. Све те ствари обликовале су ћала и кеву. Бабу и деду. Ујаке, ујне, чиче и стрине.
Пази како нико није појурио овде да нешто прозбори! Пратите текстове који после неколико дана немају ниједан коментар. Занимљиве ствари. На овај сантрач нико не сме да се наслони да завири у дубоки бунар нашег бола и наших рана.
Осветлимо и освестимо овај део нашег усуда, драги моји. Имамо пуно поткожних чирева, гнојних рана које чекају да буду опрани и очишћени.
Јован Мирић: Зашто су колоне Срба под надзором шаке усташа мирно ишле у смрт
Свака кућа која буде зидана на овим неочишћеним ранама, биће кућа на песку, јер те неосвешћене ствари тињаће у нашим душама као вулкан у Јелоустон парку.
Нико не зна када ће из таме несвести вриснути из нас неки комплекс, дубоко усађен у нама, и разрушити нам брак, бизнис, васпитање, односе према комшијама и породици, међународне односе. То су темпиране бомбе наше прошлости.
„Ах ти Јевреји“ су одавно испитали све болести и неболести својих предака из Аушвица и осталих логора. Ту се много тога нашло и о ситости и глади, о неурозама, страховима, отпорности и слабостима деце и унучади бивших логораша. Много блага су сакупили из тих испитивања који су им помогли да схвате себе. Не мора то сазнање да дође до сваког ако баш не може – али да стигне до главних, бар то је корисно.
Позив на молитвено сећање: Запалите једном годишње свећу неком убијеном у НДХ
Ратиште и стратиште Србија и Балкан тек очекују своја испитивања. Али хајде ти, учини нешто да се приближиш себи. Нико ти то не може забранити.
Коментатор с надимком љх