Суштина криминократије у Русији у посљедњих двадесет пет година јесте рестаурација идеологије антихришћанског и злочиначког режима Совјетског Савеза
Gianni Rossi: Путин, Лењин, 1917–2017. (Постер поводом 100 година Октобарске револуције)
(Блог Јурија Рошке, 30. 5. 2025)
Званична руска општила јављају о још једној великој и патриотској иницијативи неуклоњивог Путиновог режима. Наводимо вијест РИА Новости од 29. маја 2025:
„Министарство културе закључило је уговор у износу од 19,6 милиона рубаља о извођењу противхаваријских и рестаурационих радова у Маузолеју Лењина на Црвеном тргу, према наводима владиног портала за набавку.“
Ова вијест, заправо, ни по чему није изненађујућа. Но, израз „рестаурација“ у овом контексту добија шире значење од пуке поправке богохулне грађевине зване Лењинов маузолеј. Јер, суштина дјеловања криминократије која је преузела и држи власт и моћ у Русији у посљедњих двадесет пет година је рестаурација комунистичке идеологије антихришћанског и злочиначког режима Совјетског Савеза.
Под маском либералних реформи и демократских вриједности, режим силовика (органи силе, нап. СтСт) и не-руске мреже олигарха досљедно намећу рехабилитацију и величање злочиначког совјетског режима. Двадесет милиона рубаља за овјековјечавање ужасавајуће манифестације сатанистичке суштине бољшевизма и његових вођа! Ријеч је о имитацији древног зигурата као симбола религијских обреда демонских секти у Месопотамији, чију магијску моћ одржава балзамовани леш најодвратнијег тиранина у руској историји – Уљанова-Лењина. И све то у ратом раздираној земљи у којој обични грађани прикупљају новац за борце на ратишту.
Ваља имати на уму да поред маузолеја постоји и лабораторија за очување Лењиновог тијела, коју финансира држава. Но, јавно доступни подаци о именима и броју научника укључених у ту дјелатност као ни трошкови за потребе ове загонетне лабораторије практично не постоје. На Википедији стоји да је маузолеј под управом Службе команданта Московског Кремља.
Ова епизода подсјећа ме на „аргумент“ који је прије десетак година изговорио Вјачеслав Никонов, годинама на положају предсједника фондације Руски свијет. У говору пред слушаоцима покушао сам присутнима пренијети да је западна антируска пропаганда у земљама посткомунистичког простора толико дјелотворна јер званичне власти у Русији не желе да се дистанцирају од совјетске прошлости и једногласно осуде злочине комунистичког режима. Рекао сам и да је дошло вријеме да се Лењин сахрани и да се маузолеј растави у парампарчад. Видјела се шокантна разлика у реакцијама публике и чиновника из предсједништва – док су слушаоци гласно аплаудирали, Вјачеслав Никонов, унук Вјачеслава Молотова, брзо је узео микрофон и рекао:
„Знате, недавно је спроведена анкета о питању сахране Лењина. Испоставило се да је 65 одсто Руса наклоњено тој идеји, а 35 против. Зато, не форсирајмо, иначе ризикујемо расцјеп у друштву.“
Ваља се подсјетити и богохулне изјаве предсједника Путина, која показује да тај човјек нема никакве везе с православљем. Одговарајући на питање новинара, упоредио је балзамовану мумију Лењина са моштима светаца Кијевско-печерске лавре.
Владимир Путин: Комунисти поштују Лењинову мумију као што хришћани поштују свете мошти
Званични нестанак СССР-а 1991. није значио и раскид с митовима и лажима комунистичке идеологије. Напротив. Слављење бољшевика, оживљавање Стаљиновог култа личности, перверзно тумачење узрока и тока Другог свјетског рата ради приказивања нацизма као апсолутног зла, а комунизма као носиоца мира, среће и свјетла. И: не доводите у питање ослободилачку мисију Црвене армије и не замјерајте СССР-у због окупације земаља Источне Европе. Или реците да уопште нисте били задовољни совјетским режимом, који је убијао, слао у Сибир и понижавао мој народ. Одмах ће вас назвати фашистом и хитлеровцем.
Читава руска филмска индустрија прати ту идеолошку линију. Навешћу примјер из свих руских акционих серија с „поштеним полицајцима“ и „племенитим безбједњацима“. Дешава ли се радња у канцеларијама високих руководилаца главне службе безбједности ФСБ, у другом плану, негдје изнад фотеље великодостојника, увијек је икона-портрет „витеза револуције“ Феликса Ђержинског, оснивача Чеке, претече КаГеБе-а, одговорног за убијање милиона недужних људи.
Подсвјесно дјеловање на масе важан је елемент испирања мозга и инжењеринга над друштвом. Успут, сам предсједник Путин поносно истиче да је некадашњи „чекиста“, тј. некадашњи кагебеовац. У данашњој Русији је припадништво најзлочиначкијој од свих репресивних структура тоталитарне државе постало врста одликовања и нарочита заслуга за Отаџбину.
Ваља поменути и најважнијег лика „власти у сјенци“ у данашњој Русији, која непрестано промовише поновну совјетизацију: Сергеја Киријенка Израитеља, првог замјеника Руководиоца предсједничке администрације, предсједника владе из 1999, који је сјајно дириговао финансијским сломом Русије. Он је, наиме, тај који намеће идеју постављања комунистичких црвених застава на рушевинама зграда у мјестима у Украјини која су под контролом руске војске. Он такође пази да се улицама и трговима враћају имена у част бољшевичких егзекутора и издајника.
Сергеј Киријенкo Израитељ (Фото: ИТАР-ТАСС/Сергей Бобылев)
Није случајност ни то што је овај лик „методолог“ и „сајентолог“, тј. мултидисциплинарни и полифункционални непријатељ Русије. Као ни што му се отац звао Владилен Јаковљевич Израитељ, као изведеница од Владимир Лењин. Ни што му је дјед Јаков био ревносни бољшевички комесар кога је лично Лењин одликовао пиштољем с угравираном посветом, у знак захвалности за Јаковљеву ревност у истребљивању и прогону Руса и других народа Империје. Ово је типичан родослов владајуће класе у данашњој Русији.
Наравно, послије деценија индоктринације маса, данас је мало оних који схватају суштину катастрофе из 1917, размјере црвеног терора и систематског уништења руског народа. И то ни не чуди. У земљи у којој су уобичајени цензура и политички прогон, укључујући убијање и затварање непожељних, ни не може бити другачије.
Мало ко зна, примјера ради, да је у данашњој Русији званично забрањено више од десет хиљада књига. То сам сазнао из разговора с два писца, Борисом и Иваном Мироновом, оцем и сином. Међу њима је и десетак дјела Бориса Миронова. А његова најновија књига, коју још нису забранили, монументално дјело Бреме мртвих, могла би разбистрити умове многих обманутих Руса.
У данашњој Русији многи људи иду у цркву истовремено славећи Стаљина; не примјећују сатанску петокраку на кулама Кремља и нараменицама с војним чиновима. Не смета им ријеч „друг“, званични поздрав у војсци. Укратко, експеримент је успјео – инжењеринг над друштвом функционише савршено. Све иде по плану.
У том погледу морамо истаћи издајничку и антихришћанску природу црквене хијерархије под вођством лажног патријарха Кирила. Подређеност политичкој власти одавно је укоријењена у црквеном окружју. Сергијанство је и даље суштина понашања црквене номенклатуре. Образац је прост. За подршку политичким властима добијају пореске олакшице и заташкавање содомије и корупције распрострањене међу црквеним прелатима. Отуд и на Лењинов маузолеј и на друге богохулне поступке власти висока црквена хијерархија остаје нијема.
Један коментар на текст јм Серафима (Роуза): Сергијанство је јерес, ухватило корене и у СПЦ
Као одговор на оптужбе да се мијешам у унутрашње ствари друге државе рекао бих сљедеће: под ударом ове идеолошке куге није само Русија, већ све постсовјетске државе подједнако. На крају крајева, остали смо једна медијска област, и све што се дешава у Русији утиче и на јавно мњење у Молдавији. Стога је борба против овог идеолошког и духовног отрова непосредно наша одговорност. Све то упркос перверзним дихотомијама које масама намећу лукави кремаљски пропагандисти да је свако ко критикује режим у Москви западни шпијун.
И поред тмурне стварности, хтјео бих да вјерујем да ће Русија послије Путина успјети да се тргне из транса неосовјетизма и исцијели од смртоносне куге комунизма.
С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари