Празник се зове Богојављење. Облик глаголске именице јављење настао је од свршеног глагола јавити се, а јављање од несвршеног јављати се, а приликом Христовог крштења на Јордану, Бог се јавио, а не јављао
Богојављење
У последње време све чешће се за празник који православни хришћани прослављају 19. јануара чује да се зове Богојављање. Празник се, међутим, зове Богојављење (са е уместо а). Облик глаголске именице јављење настао је од свршеног глагола јавити се, а јављање од несвршеног јављати се, а приликом Христовог крштења на Јордану, Бог се јавио, а не јављао.
Није необично што се облик јављење све чешће замењује обликом јављање, јер овај други (јављање) среће се у свакодневном говору, а глаголска именица јављење не среће, осим у називу овог празника или, понегде, код старих писаца. У савременом српском језику глаголске именице од свршених глагола готово се и не праве. Срећу се махом у црквеној лексици и лексици наслеђеној из старог књижевног језика, који је њима обиловао: васкрсење, избављење, извршење, покајање, оправдање, очишћење, окамењење, познање. Српски дијалекти их немају па их зато готово нема у садашњем књижевном језику, заснованом на народним говорима.
Бог се јави! Ваистину се јави!
Р. С., Недоумице у српском језику, 109-110.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Раде Стијовић)