Русија је уништена 1917. године. Од тада не постоји ни руска политика. Постоји совјетска, но, она је у својој суштини антируска. Као што Вучић и његов режим нису Србија, тако ни Путин и његов режим нису Русија
Владимир Путин (Фото: Getty Images)
Пре готово шест година написах текст о истој теми – веома критички и нимало повољно о Путину и природи његове власти. Многима се тада, године 2019, учинило да сам био сувише оштар, па и неправедан према Путину и његовом режиму. Данас, после „Специјалне војне операције“ у Украјини, започете 24. фебруара 2022, чини ми се да сам био чак исувише обазрив и благ.
Пре него што подробније образложим, потребно је да одмах на почетку кажем следеће: остајем при чврстом уверењу да српски народ без подршке Русије тешко може да опстане у XXI веку. Једним словом, остајем, као, уосталом, и огромна већина Срба, „непоправљиви русофил“.
Често чујем приче да нам „Руси никад нису помогли“. То могу да говоре само они који или не познају историју, или су злонамерни и говоре као да су плаћени од неке NGO са Запада – рецимо, из Њујорка, Лондона, Париза или Берлина. Зато се овде ни не обраћам натовском „невладином сектору“, јер је то бесмислено. Ти људи просто говоре оно за што су и плаћени. Пишем за оне добронамерне. Укратко: Руси нам нису помогли само онда кад нису могли помоћи ни себи. Русија је уништена 1917. године. Према томе, од тада не постоји ни руска политика. Постоји совјетска, но, она је у својој суштини антируска. Као што Вучић и његов режим нису Србија, тако ни Путин није Русија.
Сад постаје јасно да после „Специјалне војне операције“ у Украјини Путин није гарант опстанка Русије и рускога народа. Па онда, разуме се, ни србског. Путин не само да није Русија, већ представља сметњу да Русија победи у овоме рату.
С друге стране, моји текстови су се појавили и у руским медијима. Тамо сам доживео веома позитивне критике. Путин је на власти, ево, скоро већ двадесет четири године. Имао је довољно времена да промени бар неке лоше ствари које је наследио од ранијег, Јељциновог режима. А није. Шта то значи? Путин нити је способан да спроведе преко потребне промене, нити то жели. Путинов режим представља континуитет Јељцинове власти, на што упућује и чињеница да је из Јељциновог времена преузео кључне људи, које је становништво запамтило само по злу. А пре свега сам Јељцинов систем остао је мање или више нетакнут.
Пођимо од оног због чега су Руси највише огорчени на Путина и његову владу. У земљи владају огромне социјалне разлике. Мање од пет одсто становника Русије поседује преко деведесет пет одсто богатства земље. Чак шездесет одсто људи живи на граници сиромаштва. Ово су подаци које свако може наћи у медијима у Русији.
Људи су приликом последњих избора очекивали да Путин доведе нове, свеже људе, који су се доказали својим радом и способностима. Ништа од тих очекивања није се испунило. На водећим местима у држави и даље су кадрови за које се зна да су уско повезани с мултинационалним корпорацијама и финансијским центрима у Лондону, Њујорку и Тел Авиву. Поседују станове и виле на Француској ривијери, Енглеској или Флориди. Њихова деца школују се у Кембриџу, Харварду, Швајцарској или Оксфорду. Та Јељцинова, а данас и Путинова, економска и политичка елита савршено је равнодушна према судбини руског народа.
Јељцинов устав и даље је на снази. У њему се спомињу многи народи који живе у земљи. Само нема ни слова о – руском народу. Јељцинов устав, као што је познато, писали су амерички „саветници“. Путин није ни покушао да га промени.
Зато није ни чудо да су излаз из овако понижавајућег положаја руског народа многи видели у том да се унутар Руске федерације оснује и „Руска република“. Најистакнутији руски интелектуалци јавно говоре да најзад треба уважавати права и интересе државотворног руског народа.
Руски народ чини око осамдесет четири одсто становништва. Ако се упореди с осталим државама у Европи, Русија је свакако једна од најхомогенијих држава. Ако, рецимо, Француска, Естонија, Швајцарска, Холандија или Литванија могу да кажу да су националне државе, поставља се логично питање зашто то не би могли да кажу и Руси у Русији. Очевидно да не могу, јер државом још увек влада совјетска идеологија, на основу које јесте „правильно“ да се дискриминише руски народ. Од бољшевика до Путина власт непрестано понавља да је Русија „многонациональное государство“. Па шта? И Немачка је многонационална држава! То је и Велика Британија, Шведска, Шпанија, Француска, Немачка… По којој логици Кремљ забрањује да се Русија зове држава „руског народа и других етничких група и грађана“? Кога то може да вређа?
Никола Н. Живковић: Владајућа елита у Русији и данас је совјетска – дакле русофобска
Последњих неколико година Путин и његови министри довели су у Русију око двадесет милиона „гастарбајтера“, углавном из бивших совјетских република, пре свега Таџикистана, Киргизије, Узбекистана, као и кавкаских области. Реч је о исламском становништву. Свакодневно слушамо о терору тих „гастарбајтера“ над руским становништвом. Јасно је да исламисти то раде по плану. Хришћанска, православна Русија, према њима, треба да постане исламска. Погледајмо само статистику – колико је на територији Русије за последњих десет година подигнуто џамија, а колико цркава! Сетимо се само напада исламских терориста марта 2024. у Москви. Кремљ фалсификује реалност и те атентате, убиства, силовања углавном оцењује као „хулиганство“.
Дискриминација руског народа и у наше време присутна је у свим секторима друштва. Било је неколико покушаја самоорганизовања Руса, од времена Стаљина па до Путина. Но, сва таква настојања власт је угушила силом. Кремљ се, изгледа, панично боји најбројнијег народа. Необуздани, стихијски устанци руских сељака које је 1670. године водио Разин, а неких сто година касније Пугачов, као да и данас плаше владајућу политичку елиту.
Рајли Вагаман: Још неколика питања поводом терористичког напада у Москви
Етничке мафије састављене од Азербејџанаца, Таџика, Татара, Узбека, Дагестанаца, Чечена свакодневно врше терор над руским народом, и то у Москви, Петрограду, Владивостоку, Омску, Криму… Реч је о муслиманској мафији која слободно делује на територији Русије. Кремљ скрива етничко порекло криминалаца и све приказује као „појединачне несрећне случајеве“, или „хулиганство појединаца“.
Руско цивилно становништво, видећи да Путин и његов режим нити су способни нити желе да штите Русе, почело се организовати, те су од Каљининграда до Владивостока основали удружења за заштиту руског становништва од терора исламских „гастарбајтера“. Носе име Русская Народная Дружина или Русская община.
Практично, државна идеологија Путинове власти ослања се на идеологију мондијализма. Они је називају либерално-демократска идеологија, где слободно тржиште регулише све секторе друштвеног живота и где се традиционалне вредности добра и зла сматрају превазиђеним. Тако у јавном и културном простору царује цинизам и „допуштеност свега“ (вседозволенность), разуме се, под условом да имаш новаца и да си близак власти. То је заправо „државна идеологија“, коју предводи слој олигарха. А међу њима нема ни пет одсто Руса, премда они чине преко осамдесет одсто становништва земље. То није ни нормално ни праведно. У руској – и српској – култури дубоко је укорењено осећање правде.
У Москви је 2012. године отворен Јеврејски музеј (Еврейский музей и центр толерантности). Заузима површину од осам хиљада петсто квадратних метара. На отварању су били Путин и председник Израела. Нажалост, „православный президент“ не планира да изгради „Музеј Русского холокоста“.
У Јекатеринбургу постоји Јељцинов центар. Никита Михалков и педесетак истакнутих руских уметника и научника упутили су последњих година неколико пута отворено писмо Путину и руској влади са захтевом да се оконча криминално русофобско деловање тог центра. Без успеха. Јељцинов центар и данас, септембра 2024, слободно делује.
Кад слушам Путина и његове чиновнике јасно ми је да имам посла с људима који нису Руси већ Совјети. Зато ме и не зачуђује да они немају проблем да данас просто замене појам „советский“ појмом „российский“. Важно је да не кажу руски („русские“).
Владимир Путин: Комунисти поштују Лењинову мумију као што хришћани поштују свете мошти
У време Горбачова и Јељцина, од 1990. до 1995. године из Чеченије („из Ичкерии“) је протерано триста хиљада Руса. Неколико хиљада је убијено. Путин ниједном није поставио питање одговорности за тај геноцид над руским народом, нити да се убице пронађу и казне. Кад ће стићи правда за стотине хиљада Руса протераних с Кавказа, Балтика, из Азербејџана, Таџикистана и Казахстана?
Ваља видети улице Москве кад је празник Курбан-бајрам. Одјекује „Аллаху акбар!“ Верници запоседну све улице центра града. Саобраћај се обуставља. Путина и његове људе то не погађа. Они на радно место долазе хеликоптером. Зашто Кремљ дозвољава да ислам у Москви демонстрира своју организованост, бројност и силу? Путинова власт то чини намерно, како би послала поруку руском народу: „Дигните се против нас, па ћемо на вас послати муслимане. Погледајте колико их је само у Москви!“
Русијом влада компрадорска класа, олигарси, у сарадњи с „партнерима са Запада“, како то непрестано понављају Путин и његови министри. Совјетска елита, и данас Путинова, њихове породице, имају једно до два детета – Путин има два детета, Медведев једно, Матвијенко једно, Лавров једно, Рогозин једно, и тако редом. Године 1961. СССР је поставио светски рекорд по том што су лекари извршили шест милиона абортуса. А највећи број те нерођене, убијене деце била су руска. Кад се говори о „советских достижений“ и Гагариновом лету у космос године 1961, потребно је имати на уму и тај податак. Више бих волео да 1961. године Гагарин није полетео у космос, а да је рођено шест милиона руске деце.
Сви знају да је извор несреће руског народа у догађајима из 1917. године, кад су терористи-бољшевици, уз помоћ новца са Запада, из Енглеске, Америке и Немачке, освојили власт у Русији. Прво што је Лењин урадио је доношење закона којима се уништава традиционална породица. Познате су демонстрације голих комсомолаца под паролом „Доле стид!“
Нудистичка плажа друштва „Доле стид“, 1928. (Фото: Архива Leonoro Karel/russiainphoto.ru)
Но, да се руски народ уопште одржао до године 2024. има да поблагодаримо његовом упорном и жилавом отпору. Има их који причају да је руски народ био пасиван, да није пружао отпор бољшевицима. То говоре они који не познају историју. Руски народ је од самог почетка дизао устанке против црвених терориста. Тако је већ 1918, у августу, букнуо Ижевско-Воткински устанак. Устаници су пуна три месеца одолевали технички и бројчано далеко надмоћнијој Црвеној армији. Устанака је било и у време Стаљина и Хрушчова.
Које су заслуге Путина? Што је Крим поново руски? Њему ни у сну није било до тога. Државни пуч Порошенка и самоорганизација Руса на Криму није оставила избор Путину. Био је то изнуђени потез, а не последица Путиновог родољубља.
Велики руски научник Мендељејев рачунао је да ће Русија године 1950. имати око четиристо милиона становника. Данас Русија броји свега сто четрдесет пет милиона. И таква умањена, осакаћена Русија подељена је на десетак националних република и „субъектов федерации”. Постоји Карелија, премда Руси чине седамдесет одсто становника, слична ситуација је и са Мордовијом. Постоји Јеврејска република, премда тамо Јевреја има мање од три одсто.
Анатолиј Несмијан: Светла будућност у Русији на прагу или Путин укорак са Швабом
Руси не могу да разумеју да је земља тако богата, а да народ живи тако бедно. Како то, рецимо, да Чеси примају четири пута веће пензије од Руса, а немају ни гаса, ни нафте, ни драгоцених метала?
Русија наставља да у бесцење распродаје своје сировине: гас, шуме, нафту, драгоцене метале. Ко даје право данашњој политичкој елити да тако лишава будуће генерације руског народа овог богатства? Тако се не понаша ни најбеднија афричка држава. Укратко, Путин је, чини се, идеалан председник за Вашингтон, Брисел и Лондон. Да закључим: Путинова политика за Русију је погубна. Русофобску идеологију, која царује руским медијима, требало би прогласити злочиначком. Истинска елита једног народа јесте она која служи за пример по својим људским и моралним способностима и коју следи већина народа. Елита чини основу сваког друштва, и то не на основу присиле, већ по природи ствари, својим угледом и личним примером. Само таква елита може спасити Русију, односно, само руска национална држава може да заустави пропаст Русије и руског народа.