Документи праве историје налазе се, уз археологију и генетику, у лингвистици и књижевним облицима народне књижевности: примери су пословица „У Солуну динар сомун, до Солуна сто сомуна“ и песма „Зидање Скадра“
Солун (Извор: Гугл мапе)
Сол Солуна
У Солуну динар сомун,
а кад јездиш до Солуна,
пут позоба вељи бокун,
испећи ћеш сто сомуна,
У Солуну сомун динар,
и још триста чудних јада,
збори отац грађевинар,
диже доле пола града,
Сомун динар у Солуну,
ал се круха коре боре,
Христа браћа дижу буну,
само за се траже море.
Љета Господњег 325, бијаху већ узреле трешње ранке.
Извор: Вукајлија
Скадар
Рођацима Алексићима, Витомиру и Миловану
Диван је Скадар, царски је Скадар.
времена славе изрека слови,
дика бејаше, висок и владар,
горе трон, доле корабље плови,
Дигоше браћа за престо Скадар,
ком ће стопе Дрим и Буна мити,
на Срба грму молован младар –
но за Небо не везаше нити,
Грех узидаше мајчиног млека,
град саградише, царство им паде,
престо време врлине да чека,
пород преци да делима граде.
Наравоученије
Док историја која се учи у школама врви од кривотворених списа и лажљивих књига чији је циљ да обликују мишљење и уверења појединаца и заједница и тако наметну право јачег или већег на штету мањег или слабијег, документи праве историје налазе се, уз археологију и генетику, у лингвистици и књижевним облицима народне књижевности.
Поуздана памћења о друштвима, државама, здањима, културама и вредностима налазе се у песмама, причама и пословицама, као у неким свевременским језичким капсулама.
Једна таква капсула је пословица У Солуну динар сомун, до Солуна сто сомуна. Друга је песма Зидање Скадра.