Измилели као даждевњаци из дубина Лепенског Вира, нови гониоци оптужују СПЦ за разна непочинства и негирају значај и улогу Немањића, пише коментатор „Лов на зечеве“
Извор: Стање ствари
На сиротињу и зец диже ону ствар.
А на нашу сиротицу, прогањану и измучену СПЦ после усташа и комуниста се узбунили и наоштрили једна посебна врста прогонитеља, не толико сурова, колико перфидна.
Измилели као даждевњаци из дубина Лепенског Вира, заговорници праисторијског происхођења Срба, ти нови гониоци и истражитељи оптужују СПЦ за разна непочинства и негирају значај и улогу Немањића.
Они поуздано „знају“ о праисторијском пореклу и кретању Србаља, али им измиче азбука (или ће бити, абецеда?) историје хришћанства, о еклисиологији да не говоримо.
Један од карактеристичних коментара: спрега „СПЦ и Ватикана у скривању древности Словена“
Црквени праг верујем да не прелазе, осим можда негде у иноземству где су цркве више музеји него богомоље, па заједно са осталим туристима криве вратове разгледајући прозоре и таванице.
Ако прођу (не дај Боже!) поред „попа“ СПЦ, кладио бих се да се одмах хватају за дугме.
Него да видимо шта је у основи њиховог злоучења.
Главни циљ им није изналажење истине о нашој далекој (пра)историји, јер ко може да пронађе веродостојне доказе о таквој далекосежној, да не кажем екстремној позицији?
Главно је следеће – замотана у величање Вукових реформи, на пример, као и ниподаштавање значаја црквенословенског и старословенског језика је њихова отровна харанга против СПЦ и родоначелника наше знане и славне немањићке средњовековне историје и Цркве.
Занимљиво је да је већина заговорника происхођења Срба из Лепенског Вира[1] врло зилотски настројена. Ревност је добра ако је по разуму, али не ако деградира у неразумну тврдокорност ставова и дрскост у опхођењу.
За екстремну тврдњу неопходан је веома уверљив доказни материјал е да би се ова сматрала да има везу са стварношћу а која је више од пуког нагађања и маштарења. То лепенсковирци неће да уваже као начело, па продају рог за свећу, износећи произвољне, недоказане или недоказиве ставове. Њихов испразни зов за прапрошлошћу остаје у домену спекулације док у стварности праве штету негирањем и ниподаштавањем здраве, познате и добро истражене српске историје.
Док нас овакви протежирају и бране, наши непријатељи могу седети скрштених руку – нема потребе да се напрежу јер ће даждевњаци (пардон, зечеви) обавити посао уместо њих.
Коментатор с надимком Лов на зечеве
[1] Лепенски Вир је овде метафора да означи оне чији се поглед (и расуђивање) губи у праисторијским дубинама о којима готово ништа не знају, док ниште оно најбоље што је изнедрила српска историја.