У политици морате именовати последњег члана у низу. А не бавити се једном врстом мимикрије да је Вучић на неки начин „света крава“ коју не смете да поменете, рекао проф. Ломпар
Дејан Јовић, Мило Ломпар и Богдан Живковић у Утиску недеље (Извор: Снимак екрана/НСПМ)
У „Утиску недеље“ (ТВ Нова С, 25. 9. 2023) гости Оље Бећковић били су Дејан Јовић, професор међународних односа Факултета политичких знаности у Загребу, Мило Ломпар, професор Филолошког факултета у Београду и Богдан Живковић, историчар. При крају емисије проф. Јовић поменуо је израз tutti quanti, што је била асоцијација на саопштење Синода СПЦ на „Позив да се еп. Јован разреши свих дужности везаних за Јасеновац и геноцид над Србима у НДХ“.
Дејан Јовић: „Tutti quanti” је прва асоцијација на саопћење Синода СПЦ у односу на владику славонскога Јована. Занимљиво, нашао се погођен иако није директно прозван – академик Василије Крестић, и онда је одговорио на то саопћење Синода, ја сам то видео у једном загребачком порталу. Занимљиво да то није привукло овде неку већу пажњу, а постоје добри разлози за то: доста је тешко људима који стоје на конзервативној десници стати или на страну Синода или на страну академика Василија Крестића, то ми делује као две институције које припадају истом идеолошко-политичком кругу. Као неко ко то гледа са стране, изгледа ми као доста озбиљан сукоб на десници. Сукоб је једним делом интелектуални и тиче се односа према Јасеновцу и према Степинцу, то су две теме које мене интересују као Србина из Хрватске и ко прати и учествује у политици српских организација у Хрватској. На крају, ко добро зна владику Јована и прати шта се дешава, колико је он много направио доласком у сам Јасеновац. Тема је интересантна јер се тиче историчара, јер је владика Јован критиковао историчаре да нису учинили довољно да нам дају довољно чињеница колики је број жртава Јасеновца. Дакле, није рекао колики је тај број него је позвао историчаре на истраживање – то је доста занимљиво, не бисмо позивали да један владика позива на истраживање, а да један историчар каже да ми знамо истину и немојмо сада да умањујемо број жртава Јасеновца. (…) Пажљиво пратим ту полемику, она ми је интелектуално занимљива и видећемо како ће се завршити тај сукоб на десници.
Оља Бећковић (Милу Ломпару): Је ли то сукоб на десници? То је апел чији су иницијатори академици Василије Крестић, Данило Баста и Радомир Саичић и има 80 интелектуалаца, да будем прецизна 79, који су потписали апел Синоду СПЦ и Влади Србије са основним захтевом да се владика Јован, ако ништа друго, смени са места председника УО Музеја жртава геноцида. Ви нисте међу тим потписницима, али тамо јесу људи који су вама блиски. Можете ли то разумети као сукоб на десници и да ли можете да подржите академика Крестића у његовом ставу да су заправо СПЦ и држава на заједничком државном пројекту и задатку ревизионизма и свесног умањивања жртава Јасеновца?
Мило Ломпар: Прво би требало проширити адресу којој је писано. Директора Музеја геноцида, који се такође помиње у том Апелу, поставља Влада Србије; Владу Србије поставља скупштинска већина, у којој пресудну реч има Српска напредна странка; у Српској напредној странци пресудну реч има председник државе. Требало је писати њему, зашто су то избегли да потпишу?!
Оља Бећковић: Што ви то нисте потписали?
Мило Ломпар: Зато што нема њега.
Мило Ломпар у Утиску недеље (Извор: Снимак екрана/НСПМ)
Оља Бећковић: Да има њега, ви бисте потписали?
Мило Ломпар: Зато што нема њега. Једноставно, ја сматрам да национална опозиција избегава да се сукоби са носиоцем политичких и државних процеса. И то је кључна разлика. У политици морате именовати последњег члана у низу. А не бавити се једном врстом мимикрије, која се шири по свим нашим медијима, нарочито где је реч о национално оријентисаним људима, да је он на неки начин „света крава“ коју не смете да поменете. Ја сматрам да треба бити доследан. (…) Прва ствар је што је та адреса пропуштена. Друга ствар је што ја мислим да питање геноцида није само питање историјско, него и питање културно и политичко. Културна симболика одређених ствари се мења. Кратко ћу рећи: после Првог светског рата се говорило о многим релативизацијама, а онда је упитан Поенкаре да ли ће се некад променити верзија Првог светског рата, а он је рекао: „Можда ће се нешто и променити, али никада неће моћи да се напише да је Белгија напала Немачку.“ Чињеница је да је Јасеновац симбол геноцида над српским народом. То је чињеница коју хрватска политика, и у културном и у другом смислу, настоји да релативизује, посредним путем.
Наслов, препис и опрема: Стање ствари