О литератури др Гидеона Грајфа којом је дошао до броја страдалих у Јасеновцу
Музеј жртава геноцида
Београд, 25. август 2023. године – Израелски историчар др Гидеон Грајф, у интервјуу под насловом „Гидеон Грајф први пут за српске медије: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу“ (РТ Балкан, 22. августа 2023. године), непосредно потврђује да се, приликом процене укупног броја жртава система концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, ослањао на свега три (!) публикације у издању Меморијалне установе „Јад Вашем“. У питању су публикације др Менахема Шелаха „Историја Холокауста – Југославија”, Цви Локера „Регистар заједница – Југославија”, те „Енциклопедија Холокауста” Израела Гутмана.
Зашто се никада неће сазнати прецизан број брутално убијених јасеновачких жртава
Музеј жртава геноцида, централна и матична установа Републике Србије која се бави културом сећања на припаднике српског народа пострадале у Другом светском рату на подручју окупиране Краљевине Југославије, има обавезу да јавност упозна са следећим чињеницама:
- Књига Менахема Шелаха: издавачка делатност „Јад Вашема“ поред осталог обухвата и едицију књига које обрађују Холокауст у свакој од земаља погођених катастрофом јеврејског народа понаособ. Једна од њих је и књига покојног израелског историчара пореклом из Југославије др Менахема Шелаха (1933-1995) о Холокаусту у Југославији која је објављена 1990. године.
Ова едиција се у сарадњи са „Nebraska University Press“ у САД објављује у приређеном или измењеном издању на енглеском језику. Међутим, индикативно је то да из ове серије студија на енглеском језику књига др Менахема Шелаха видљиво изостаје.
Разлог изостанка енглеског превода Шелахове књиге јесте у томе што се она у научном свету сматра безнадежно застарелом. Бивши директор Међународног института за проучавање Холокауста при Меморијалној установи „Јад Вашем“, покојни проф. др Давид Банкир, годинама је радио на покушају да се књига осавремени, као и на њеном преводу на енглески и српски језик, али је резултат изостајао. Након Банкирове преране смрти, када је Институт преузео проф. др Дан Михман, закључено је да се неће ићи на осавремењено издање Шелахове књиге о Југославији него ће се писати потпуно нова.
Главни проблеми књиге су у томе што се она углавном ослањала на врло скромну историографију о уништењу југословенских Јевреја насталу у социјалистичкој Југославији где су неки делови књиге, нпр. о Јеврејима у покрету отпора који је радио Јозеф Левингер, били писани под изразитим утицајем идеологизоване историјске науке. Такође, књига је писана искључиво из документације починилаца и искључиво из једне уске перспективе што је све допринело одлуци да се она не актуелизује и не објављује у преводу на енглески језик.
- Књига Цви Локера: писао ју је израелски дипломата југословенског порекла и дугогодишњи директор „Архива југословенских Јевреја“ Цви Локер (1915-2014) за едицију чији је задатак био да се опише предратно стање живота Јевреја у свакој од земаља захваћених Холокаустом. Као таква, ова књига је превасходно усмерена на јеврејску заједницу и њен предратни живот, као и на судбину у Холокаусту, тако да она податке о ширем контексту Холокауста доноси овлаш и не истражује их посебно. Локер податке о збивањима у Југославији преузима из тада доступних извора, а пошто је књига објављена 1988. године очигледно је писана кад и Шелахова. Пошто су Локер и Шелах били савременици свакако да су користили исте оскудне изворе. Самим тим, број жртава, осим евентуално јеврејских, пострадалих у Јасеновцу није посебно истраживан за ову прилику него је преузет из тада доступних публикација, те се Локерова књига свакако не може сматрати значајним извором за ову тему.
- Књига Израела Гутмана: У питању је прва у низу таквих издања (објављена је 1990. године) и за њом су уследиле још две модерније такве енциклопедије, једна из 2000. године чији су аутори др Роберт Розет и др Шмуел Спектор, као и друга коју су 2001. године писали др Џудит Тидор Баумел и др Валтер Лакер. То су уједно и последње енциклопедије у којима се користе до тада најчешће навођени процењени укупни бројеви жртава Јасеновца, и то 600.000 код др Розета и др Спектора, мада се већ у Баумел/Лакеровој енциклопедији указује на то да се укупан процењени број јасеновачких жртава у различитим изворима наводи у распону од 100.000 до 700.000.
Изјава проф. Гидеона Грајфа за РТ Балкан (Извор: Стање ствари)
Убрзо након књиге Лакера/Баумелове, у „Енциклопедији логора и гета“, у издању Меморијалног музеја Холокауста Сједињених Држава (први том објављен 2009. године; до сада публиковано укупно четири од предвиђених седам томова), користе се потпуно други бројеви – око 2.500 за Јасеновац I и II, 57.000 за Јасеновац III те 12.790 за Стару Градишку – што ће свакако тек бити предмет озбиљне расправе и засигурно не може бити узето као коначни резултат научних истраживања.
Коначно, др Роберт Розет, аутор енциклопедије Холокауста из 2000. године и виши историчар Међународног института за проучавање Холокауста при „Јад Вашему“ пре две године се изричито и званично у име своје институције оградио од др Гидеона Грајфа указавши на то да је „број људи које су усташе убиле у Јасеновцу и даље предмет научних истраживања и расправа, али угледним научницима је јасно да је он вишеструко већи од апсурдно ниске бројке од четири и по хиљаде коју наводи Голдман, а много пута мањи од брутално преувеличаног броја од више од 800.000 страдалих о чему се у доба комунизма нашироко говорило и који је недавно подржао Гидеон Грајф”.
Дакле, Музеј жртава геноцида указује на то да је литература коју је у интервјуу за РТ Балкан навео др Гидеон Грајф можда била довољна да почетком деведесетих година прошлог века неки студент на основним академским студијама историје напише осредњи семинарски рад о Холокаусту на простору окупиране Краљевине Југославије, док би данас такав студентски рад био оцењен као неозбиљан и одбијен на било ком респектабилном универзитету.
Вељко Ђурић Мишина: Књига проф. Грајфа о Јасеновцу пропагандистичка компилација
Другим речима, не може се научно изучавање геноцида почињених над Србима, Јеврејима и Ромима у Југославији током Другог светског рата у тој мери симплификовати и сводити на овако низак стручни ниво који подразумева позивање на свега три публикације чији су поједини делови садржаја у науци већ одавно означени као застарели и увелико превазиђени, а поготово се не може претендовати да на основу тога будете признати као стручњак за област у коју сте упућени тако површно као што је очигледно др Грајф.
Скраћивање наслова и опрема: Стање ствари