На текст Бранимира Нешића „Није српски живети у лажи или Преживели су Јовановић и Ђурић, преживеће и Ломпар“ реаговали су коментатори с надимцима JFK17 и Гремлин на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Шта повезује Светски економски форум, Римски клуб и Клет?
Почела одбрана професора Ломпара по свим „патриотским” медијима. Толико координисана да тешко може да буде случајна. Е сад да ли иза ње стоји председник, УДБА, Римски клуб или сви заједно тешко је закључити. Но изгледа да Габријел Џ није усамљен у идеји Ломпара за председника (јавља се и проф. Мировић на НСПМ-у са истом идејом). Оном истом НСПМ-у који ми само једном није објавио коментар – када сам послао линк са WEF о малом Хамдијином. Е сада да ли све ово користи или штети време ће показати.
Са Ћирјаковићем се не слажем још мало па ни у чему. Нарочито не у правдању да не кажем одбрани председника. Које су природе разлози не желим да улазим.
Али се слажем да је проф. Ломпар вероватно највећи живи српски интелектуалац (брате Владо /Димитријевићу/ – извини, ти си ипак православни мислилац).
Али се исто тако слажем да проф. Ломпар није баш превише урадио за „српску ствар”.
Да додам нешто само моје: Одбијање Светосавске награде са онаквим образложењем је ЗАИСТА указивало да можда коначно добијамо једну јавну личност високих моралних квалитета. Можда заиста то и јесте тако.
Но без обзира на то Ћирјаковић спочитава да професор никако није оно за шта га предлажу. А то је за носиоца српске националне политике – још мало па новог Гарашанина (а морам рећи да се ја овако мали и грешан са том Ћирјаковићевом проценом прилично слажем иако не знам како би прошао са професоровом ерудицијом у некој евентуалној дебати упркос мојих скоро 30 година проведених у школској клупи). А ти исти би требало да објасне (можда и сам професор мада имам утисак да он паметно избегава да се укључи у ову полемику или ћемо можда сви ми а понајпре Ћирјаковић на крају да завршимо као Латинка у неком новом Духу (либерално-демократског овог пута) самопорицања) неколико ствари:
Зашто подржава политичара који је директни експонент Клауса Шваба:
Извор: Светски економски форум
Да ли је (био) члан српске подружнице Римског клуба:
Како то да од свих издавача у Србији његова супруга одабере Клет за све своје граматике од 6-ог разреда основне па до 2-ог разреда гимназије:
Извор: Клет
Ништа од овог не умањује интелектуалну величину професора Ломпара, па нити његове добре намере.
Шта је то што повезује Светски економски форум, Римски клуб и Клет? По мени неолиберални глобализам. А (опет по мени) српски национални интерес не може бити више удаљен од нечега него од тога.
Зато ова дебата на националном (или можда боље „националном”) полу српске политике и те како има смисла. Оставити ове ствари недоречене значи подржавати нешто као отприлике да лекар који је све време против ковид-наратива одржи предавање за Фајзер само у некој другој области не баш у вакцинама. Или да у неком Advisory Board-у исте фирме седи његова супруга (наравно не за вакцине већ за нешто друго). Непоштено није а да ли је Богу угодно (да не користим реч моралност у овом контексту).
По мом осећају не верујем да ће професор Ломпар дозволити да га „потроше“ као председничког кандидата али се бојим да су почеле припреме за промене у Србији али како ми се чини те промене поново неће довести до доласка НАЦИОНАЛНО-ДЕМОКРАТСКИХ снага.
И да и ја ову дугачку писанију завршим нечим од једног од два највећа српска писца (а који није онај један професору Ломпару омиљен):
„Pravdu možemo izvojevati ako ispunjavamo tri bitna uslova:
A – da smo zbilja u pravu;
B – da nam se to prizna;
C – da imamo mnogo novaca.
Kako onda doći do pravde? Postoji samo jedan pouzdan način: sve treba učinti da ona čoveku ne bude potrebna, a to je već moguće postići na dva načina – ili nikad ništa ne učiniti zbog čega bi vam nečija pravda trebala, ili sve učiniti da vi budete onaj ko tu pravdu deli.“
Но на крају је ту ипак Божија правда та која све завршава на нашу срећу. А да би Господ и нама помогао и на нас Србе погледао морамо и ми нешто да учинимо: најпре да се на коленима покајемо (на Велики Четвртак опрашта се и највећим грешницима) а онда и спремимо на жртву да би кроз тугу и мрак Великог Петка дочекали Радост Васкрсења!
Коментатор с надимком JFK17
Ближи ми је „безбожни и прсли“ Ћирјаковић, него ви „национални, вѣрујући и побожни“
Прво је Ћирјаковић нѣгдѣ нѣшто причао о Ломпару, што је прѣнело једино Стање ствари.
Зоран Ћирјаковић: Ломпар је највећи живи српски интелектуалац, али симболизује пут у пораз
Онда је Ружић то прѣзриво, поспрдно и с висине назвао смѣшним „двопорталним интервјуом“ и тако томе слично.
Милан Ружић: Нападом на Ломпара Ћирјаковић заувек отпутовао на тужну маргину српске јавне сцене
Сад мој земљак Нешић прича о ХАЈЦИ. Потражих ту хајку на „Нова“, Н1, Информеру, Пинку, Ало, Блицу, Политици, РТС, Новостима… – нигдѣ НИШТА. Ни Ћирјаковића, камоли нѣког другог учесника у „хајци“. Ако нѣсам довољно добро тражио, молим добронамѣрне да ме просвѣтле живом повезницом (енгл.: линк)
Бранимир Нешић: Није српски живети у лажи или Преживели су Јовановић и Ђурић, преживеће и Ломпар
Елем, сви ми што смо један ПОКУШАЈ полемике примили заозбиљно – закопчавамо се на леђа. То нѣје рѣкао ни Гремлин и остали коментатори, ни Стандард, ни Стање ствари, ни Ломпар, ни Ћирјаковић, него Ружић и Нешић, тј. Искра и Катена мунди.
Па, јбте се, господо, ђутуре и на Велики четвртак. Послѣ овог, ближи ми је „безбожни и прсли“ Ћирјаковић, него ви „национални, вѣрујући и побожни“. Фуј.
Осѣтљивим душама – извињење.
Коментатор с надимком Гремлин