Москва – Чињеница је да живимо у преломно доба, када ће се човечанство вратити најдубљим истинама свог постојања или ће нестати у понору епохалног нихилизма. Гилберт Кит Честертон је говорио да баш у временима која од нас траже најпрактичније одговоре… Read More ›
Од угроженог опстанка Матице српске и њеног Летописа једино је опаснија смишљена, планирана и спроведена угроженост српске ћирилице јер се, преко злоупотребљавања Матице српске, и даље спроводи правописна сербокроатистичка норма по која је после Новосадског договора (1954) у стварности замењено… Read More ›
У анализама положаја српског народа на почетку XXI века опште место је постала констатација како се налазимо у једној од најтежих ситуација у нашој савременој историји. Данас није лако бити Србин. Али, није ово ни први, ни последњи пут у… Read More ›
Не пожели куће ближњега својега, не пожели жене ближњега својега, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега. Друга књига Мојсијева 20.17 Био је љетни мјесец тамуз. Над градом мира… Read More ›
Поводом РТС-овог Конкурса за нови ћирилични фонт, с грешком у речи „ћирилични“
Питање судбине српске ћирилице у стручно-научним часописима природно-техничког смера не изгледа ведро. Пример томе је и најстарији српски лекарски часопис „Српски Архив за целокупно лекарство“ (СА), који (је) излази(о) на српском језику, ћирилицом од 1874. г., јер – како је… Read More ›
Као што су у Вуковој реформи избацивана слова првобитне ћирилице, у правописе новоименованих језика се убацују нова, али са истим циљем, прављењем дисконтинуитета са српским говорним стандардом и писменошћу
Иза овог необичног накита стоји Српско удружење „Ћирилица“ Требиње, које, како нам кажу – кићењем града азбуком започињу обиљежавање крсне славе Светих Ћирила и Методија.
Да ли су Срби „украли“ Хрватима латиничко писмо или им је оно наметнуто? Понекад и понегде можемо чути и(ли) прочитати гледиште по коме су Срби „украли“ латиничко писмо Хрватима. Мисли се на ово латиничко писмо којим Срби после Новосадског договора… Read More ›
Историчар др Срђан Цветковић о иницијативи да се напокон обелодани истина о репресијама комунистичког режима над народом од 1944. до 1953. О томе да се власт после Другог светског рата обрачунавала са политичким неистомишљеницима, а затим и са непослушницима у… Read More ›
Премда је завршио свој овоземаљски живот још давне 1980. године, Јосип Броз, познат под надимком Тито, не напушта нашу средину. Својим присуством показује да је вишегодишњем влашћу успео да обележи овдашњи живот и да си ти белези одредили координате у… Read More ›
Имена су ваша у књизи вечности, … Read More ›
АПСТРАКТ: На *Косову се водио и води информацијски рат како би се доказало да највеће српске светиње припадају албанској култури и традицији. Ипак, у нашој се научној јавности и образовном систему појављују по извесном аутоматизму и без неке лоше намере… Read More ›
Српски сабор удружењâ „Матица српског језика и ћирилице“ основан је 19. марта 2015. а озваничен је регистрацијом у АПР-у Решењем од 16. априла 2015. године. – Председник Скупштине је проф. др Зоран Милошевић, председник Управног одбора Немања Видић а генерални… Read More ›
На Коларчевом народном универзитету, 14. априла ове године, одржано је веома успело представљање капиталне „Енциклопедије страха“ уредника професора Љубомира Ерића. Ова књига која је дуго, пуне три године, чекала светлост дана код издавача „Службеног гласника“, представља врхунац професоровог деценијског бављења овом… Read More ›
Мирослав Попара посебан је феномен нашег књижевног живота, врстан познавалац и промотер, пре свега, домаће (балканске) женске лирике. У Светлој седмици објављујемо његов празнични избор најлепших песама, уз (ауто)биобиблиографске белешке о свакој песникињи и самом приређивачу.
Захтев за заштиту цинцарског језика (цинц. Limba aramanescâ) као нематеријалног културног добра у области духовне културе Цинцарски језик (цинц. Limba aramanescâ) је један од најстаријих неолатинских језика на Балкану. Лингвисвистички спада у велику групу романских језика (заједно са француским, италијанским,… Read More ›
Представа „Славни Београд, одбрана и пад“ је најуспешнија представа драмске секције Пете београдске гимназије у новом веку. Иако је комад по тексту професора Растка Јевтовића – „Ван мрежа“ освојио драмско такмичење ПОК-а 2012. године, а „Сироти мали хрчки“ драмске секције… Read More ›
Стојан Арсић, један од ретких књижевника у Македонији који ствара на матерњем српском. Последња збирка песама „К’д се огњиште угаси“ представља природни наставак претходне књиге – „Врање у срцу“. Нова збирка садржи 180 песама разврстаних у три циклуса: Сузе на… Read More ›
Током Светле седмице објављујемо књижевно стваралаштво, а започињемо прилогом Милане Бабић, професорке из Требиња, која у својој новели „Ева“ промишља Нову Еву уз Новог Адама.
У Васкршњем издању препоручујемо вашој пажњи интервју, дијалог о животном искуству, који је са др Жарком Видовићем водио Богдан Златић, објављен у часопису „Зенит“, год. IX, бр 14, зима 2014. Читалац ће у овом дијалогу пронаћи биографска и теолошка упоришта… Read More ›
Недавно је изасао из штампе 14. број часописа за културу, уметност и филозофију „Зенит“. Темат, овог традиционално садржајног и врхунски обликованог часописа, посвећен је најистакнутијем српском живом интелектуалцу, др Жарку Видовићу. Редакција „Стања ствари“ у сарадњи са уредником темата Богданом… Read More ›
Михајло Пупин читав живот трудио се да кроз своје речи и дела, укаже на снагу хришћанства, али и на место где се додирују физичка и духовна реалност. Наука и религија две су стране, истицао је Пупин, истих врата кроз која… Read More ›
Поштовани предсједниче Српске академије наука и умјетности, Уважени професоре, Лијеп је обичај био у нашој прошлости да „обични“ писменији људи, учитељи, свештеници, трговци, љекари колико смо их имали, или чак матуранти или студенти Велике школе, који се нађу побуђени, шаљу… Read More ›
Поводом вести да „Уједињене нације позивају Хрватску да обезбеди употребу ћирилице“, коју су објавила многа средства обавештавања 3. априла 2015. Нови Сад, 4. април 2015. – За Удружење „Ћирилица“ вест из Уједињених нација да су „позвале Хрватску да Србима обезбеди… Read More ›
Једна од многих разлика између судске и научне истине је у томе што су судске одлуке, у крајњој инстанци, неопозиве, док науку одликује вечно трагање, па су научне истине подложне сумњи и сталној провери. Уз то, у суду пресудну улогу… Read More ›
У недељном магазину „Седмица“ Првог програма Радио Београда, аутора Зорана Прерадовића, 15. марта о.г., ставове о употреби канабиса у медицинске сврхе изнели су: Антоније Ковачевић, уредник „Наших новина“ и председник удружења „Лекализација“ и Предраг Николић, клинички фармаколог, члан Комисије Министарства… Read More ›
Поклоници Светом Нектарију Егинском у организацији „Ходочашћа са благословом“ Ловћен турса, 12. 3. 2015, свој обилазак започели су поклоњењем сенима 8000 српских официра и војника сахрањених на солунском Зејтинлику. Ту их је дочекао чувар овога гробља већ 55 година, часна… Read More ›
Историјско-филолошке чињенице У историји културе човечанства српска ћирилица је најсавршеније фонетско писмо на свету. Ову чињеницу заступају: немачки филолог Јохан Аделунг[1], енглески филолог и књижевник Џон Бернард Шо (Политика, Интервју, 1988:70), хрватски филолог Томислав Маретић, велики немачки филолог Јакоб Грим… Read More ›
Ако хоће да буду искрени, реални, објективни и тачни, Србима не вреди више да се заваравају. Њихово латиничење одавно и данас догађа се из три основна, суштинска разлога. Прво, насилно латиничење споља траје већ хиљаду година из једног основног разлога… Read More ›
Да, још један текст о вакцинама. Ризиковаћу да будем досадна и да причам оно што је већ испричано, али реакције читалаца на чланке о вакцинама објављене током неколико последњих дана увериле су ме да став „за вакцине“ треба упорно заступати… Read More ›
Нeкo je дaвнo изрaчунao дa пoстojи 75 нaзивa зa мaсoвну хистeриjу, eпидeмиjу кoja je 10. фeбруaрa пoгoдилa 44 учeникa oснoвнe шкoлe у Шajкaшу. Maдa мaњe кoришћeни, мнoги oд тих изрaзa су зa jaвнoст прихвaтљивиjи од најуобичајенијег, jeр хистeриja у лaичкoм… Read More ›
Историју пишу побједници. Историја је колико истражена, толико и сакривена. Колико забиљежено сјећање у истој мјери и трагалаштво, и сјећање. Потрага за историјом свијета, за смислом и промислом. Историја је и свештена историја – историја дјела Божјих. Садејство Бога и… Read More ›
Кијевска Русија Георгија Вернадског сматра се за класично дело историографије о средњовековној Русији. Издата је први пут на енглеском језику 1948, као део замисли Георгија Вернадског и његовог колеге, историчара Михаила Карповича, да у серији од десет књига обраде практично… Read More ›
Када се човек шета данас српским градовима и ако мало осмотри око себе може да се запита да ли је ово још увек Србија или нека латинска земља? Којим се писмом сада служе Срби? Где је нестала ћирилица?