Девизни приходи од извоза који се не врате у земљу извозника у року од 180 дана аутоматски се претварају у „извоз капитала“. То је речник статистике, а језиком разумљивим обичном човеку то се зове – пљачка
Фото: Егор Алеев/ТАСС
(Свободная Пресса, 21. 6. 2026)
Већ сам писао о недавно одржаном Петербуршком међународном економском форуму (ПМЕФ) у северној престоници. Тај догађај је код огромне већине наших суграђана изазвао негативне реакције. На друштвеним мрежама могли су се прочитати називи попут: „сајам сујете“, „гозба за време куге“, „играње с бубњем“ и „окупљање ескорт-дама“. Ово последње поређење сматрам неправедним, јер су новинари извештавали да је ове године форум прошао без ескорт-дама.
Званичници који су представљали економски блок Владе хранили су публику „сувим грожђем из пецива“. Тако називам статистичке бројке које, уз вешто осмишљен начин представљања, могу створити привид наших економских успеха. О тим триковима са „сувим грожђем“ на ПМЕФ-у 2026. већ сам делимично писао у чланку „Петербуршки економски форум – клуб веселих и сналажљивих“.
Тек по завршетку Петербуршког форума наишао сам на најновије статистичке податке Федералне царинске службе Русије (ФЦС) о резултатима спољне трговине Руске Федерације у прва четири месеца текуће године. Те бројке су ме подсетиле и навеле на помисао да су на форуму готово сви званичници пажљиво избегавали тему спољноекономске делатности (СЕД) Русије.
Но, наравно, поједини аспекти те теме ипак су били поменути. У програму ПМЕФ-а нашле су се и следеће теме из области спољноекономске делатности: „Актуелне могућности међународних платних система и нови механизми плаћања“, „Финансирање спољноекономске делатности: финансијске и нефинансијске услуге, девизна регулатива, инструменти заштите од курсних осцилација“, „Перспективе укључивања руских компанија у глобалне ланце снабдевања“, „Посебности пласмана производа на нова тржишта и стратегије медијске подршке спољноекономским пројектима“, „Практични примери компанија које су се успешно прилагодиле новим условима“ и слично.
Међутим, све је то било намењено пословној заједници, којој се објашњавало како да се уклопи у „глобалне ланце снабдевања“. Али свеобухватна оцена стања спољноекономске делатности Русије, неопходна и Влади и свим грађанима земље, није дата.
Валентин Катасонов: Петербуршки економски форум – клуб веселих и сналажљивих
Зато ћу навести неке бројке које се тичу спољноекономске делатности Русије, а које на форуму нису поменуте, иако је без њих тешко разумети у каквом се економском положају данас налазимо. Колико год то званичници желели, те бројке није могуће представити као „суво грожђе“. Пре бих их назвао „бибером“, од кога човека може обузети врућина и натерати га на сузе.
Омиљени изрази наших званичника су: „уравнотежена економија“, „превазилажење неравнотежа“, „исправљање неравнотежа“, „обнављање равнотеже“ и слично. Према њиховој логици, готово потпуно заустављање привредног раста 2025. године (раст БДП-а од један одсто) такође је била свесна мера усмерена на отклањање економских неравнотежа насталих током претходне две године, када је Русија први пут после много година забележила стопе раста БДП-а приближне светском просеку; пре тога је годинама заостајала.
Међутим, руска економија има једну хроничну неравнотежу која постоји још од 1992. године и која никако не нестаје. Штавише, о тој неравнотежи готово да се не говори. Не сећам се да је иједан државни званичник имао храбрости и стручности да је јавно покрене са неке високе говорнице.
Реч је, дакле, о неравнотежи у спољној трговини Русије. За почетак, навешћу најновије податке о спољној трговини Руске Федерације за прва четири месеца 2026. године. Робни извоз износио је 135,4 милијарде долара, а увоз 92,3 милијарде долара. Вишак извоза над увозом, односно суфицит спољне трговине (позитиван салдо спољнотрговинског биланса), износио је 43,1 милијарду долара. Извоз је био 1,47 пута већи од увоза. Зар то није неравнотежа?
Извор: РТ Балкан
Та неравнотежа постала је трајно обележје руске економије. Постоји још од 1992. године. Бележи се не само на годишњем, већ и на кварталном и месечном нивоу. То је тешка хронична болест руске економије, о којој је, практично, забрањено говорити. А разлог је, да унапред кажем, то што се на тој „болести“ зарађује огроман новац.
Ако се саберу суфицити спољне трговине Русије за период од 1992. до 2025. године (34 године), добија се износ од око два билиона америчких долара. И то само на основу званичне статистике Федералне царинске службе Русије. Ту је и кријумчарење, које ствара додатне суфиците.
Оно што се сувопарним језиком статистике назива „суфицитом спољне трговине“, касније се истим тим језиком преименује у „извоз капитала“. Девизни приходи од извоза који се не врате у земљу извозника у року од 180 дана аутоматски се претварају у „извоз капитала“ и „повећање иностране активе“. То је речник статистике, а језиком разумљивим обичном човеку то се зове – пљачка.
Према званичним подацима Банке Русије, на почетку ове године руска актива у иностранству износила је 1,8 трилиона долара. Руске власти имају веома нејасну представу о томе шта се заправо крије иза те бројке.
Александар Вучић: Изненађен сам отпорношћу руске економије, гувернерка Елвира Набиулина је геније
И тешко да то могу знати, ако је, према страним изворима, највећи део те активе смештен у офшор јурисдикцијама. Те јурисдикције контролишу англосаксонске земље, које су далеко боље упознате са тим у какву се имовину претвара суфицит руске спољне трговине.
Чинило би се да је такву неоколонијалну пљачку Русије требало зауставити почетком 2022. године, када је колективни Запад, као одговор на Специјалну војну операцију, покренуо хибридни рат против наше земље. Међутим, није се догодило ништа слично. Ево података Федералне царинске службе о суфициту спољне трговине последњих година (у милијардама долара):
2022. – 332,4
2023. – 140,0
2024. – 135,4
2025. – 92,3
јануар–април 2026. – 43,1
Укупно, збирни суфицит спољне трговине достигао је 743,2 милијарде долара.
Овакве бројке изгледају посебно непримерено у поређењу са неким дефицитима руске економије. Пре свега, са дефицитом федералног буџета. Према резултатима првих пет месеци 2026. године, дефицит федералног буџета достигао је 6,01 трилиона рубаља. За целу 2026. годину планиран је буџетски дефицит од 3,78 трилиона рубаља, односно 1,6% БДП-а. Већ после пет месеци дефицит је премашио планирани годишњи износ за чак 1,6 пута.
Сергеј Глазјев: Монетарне власти у Русији предлажу да смањимо стопу привредног раста
Узгред, када би се суфицит трговинског биланса за прва четири месеца ове године прерачунао у рубље, био би довољан да у потпуности покрије четворомесечни дефицит руског буџета. Али изношење таквих предлога за отклањање неравнотежа у руској економији на Петербуршком форуму било би недопустиво.
Још је тужније, па чак и огорчавајуће, што се ти трговински суфицити остварују извозом сировина и робе са тек симболичном додатом вредношћу. Такву структуру спољне трговине имају „банана републике“, које су предмет неоколонијалне експлоатације.
Погледајмо робну структуру извоза Руске Федерације према резултатима за 2025. годину (званични подаци Федералне царинске службе, у %):
Минерални производи – 53,9
Метали – 17,9
Прехрамбени производи и пољопривредне сировине – 9,8
Производи хемијске индустрије – 8,0
Дрво и производи дрвне и целулозно-папирне индустрије – 2,5
Машине, опрема и транспортна средства – 4,9.
Годинама слушам исте мантре званичника о томе како Влада усваја програме и покреће различите пројекте који ће допринети стварању „исправне“, „прогресивне“, „напредне“ и „несировинске“ структуре економије.
Међутим, наведени подаци о структури руског извоза показују да Русија у међународној трговини наступа као сировински додатак индустријски развијених економија.
Штавише, кретање структуре руског извоза сведочи о економској деградацији. Тако је 1995. године удео минералних производа у руском извозу износио 46%, док су машине, опрема и транспортна средства чинили 9,9%.
Валентин Катасонов: Санкције против Русије – ефекат бумеранга
За три деценије први показатељ повећан је за 7,9 процентних поена, док је други смањен за 5,0 процентних поена. То је јасан тренд ка економији „банана републике“. Само што су код нас, уместо банана, нафта, природни гас, руде црних и обојених метала, дрво, злато и друге сировине.
Познато је да је вредност извозног производа већа што је виши степен прераде сировине и што је већи удео додате вредности. Самим тим, виша је и његова цена, а извоз је ефикаснији. Судећи по појединим показатељима, све већи део сировина које Русија извози у иностранство данас се не подвргава чак ни минималној преради. Сликовито речено, ефикасност руског извоза приближила се нивоу „банана републике“.
Ево, на пример, података из Кине. Није тајна да Кина већ дуго увози велике количине руских метала – производа црне и обојене металургије. Али у последње време приметан је тренд да се део увоза метала из Русије замењује увозом руде и концентрата. „Поред тога, могао би да ојача положај руских руда и концентрата обојених и племенитих метала, јер Кина настоји да обезбеди сопствену сировинску базу за даљу прераду, чему доприносе комбинација ценовних попуста и спремност да повећа увоз“, наводи се у једном аналитичком прегледу.
Руска металуршка индустрија налази се у стању депресије, а нека предузећа у тој грани већ су запала и у рецесију. Шта онда преостаје произвођачима металних руда? Почињу да извозе непрерађене сировине. Извоз гвоздене руде у првом кварталу 2026. године порастао је за 29% у односу на исти период претходне године, достигавши 57,1 хиљаду тона. Главно тржиште и даље је Кина, где су испоруке повећане за 16%, на 45,9 хиљада тона. Највећи раст забележен је у извозу у Казахстан – чак осамнаест пута, на 4,2 хиљаде тона. Извоз у Турску повећан је 1,7 пута, на 5,2 хиљаде тона, док су испоруке у остале земље порасле за 22%, на 1,8 хиљада тона.
Међутим, убрзанији извоз металних руда и концентрата у односу на извоз готовог (рафинисаног) метала из Русије забележен је већ током прошле године. Према подацима кинеске царинске статистике, увоз примарног алуминијума повећан је за 51% по вредности, на 5,71 милијарду долара (приближно 2,16 милиона тона), док је увоз необрађеног никла порастао за 73%, на 1,36 милијарди долара. Више него двоструко повећан је и увоз бакарне руде и концентрата, који је достигао 3,22 милијарде долара.
Док Русија снижава ефикасност свог извоза продајући непрерађене или слабо прерађене сировине, Кина, напротив, последњих година све више увози управо такве сировине и полупроизводе, а затим их на сопственим постројењима прерађује до финалног производа. На тај начин повећава ефикасност производње и вредност готових производа.
Као пример може послужити производња злата у Кини. Све већи део кинеске производње заснива се на увозним сировинама (концентратима). Ево података за последњих неколико година. Године 2022. укупна производња злата у Кини износила је 497,8 тона, од чега је 127,8 тона произведено из увозних сировина. Године 2023. те бројке износиле су 519,3, односно 144,1 тону. Године 2024. – 534,1 и 156,9 тона. Према прелиминарним проценама, 2025. године укупна производња злата у Кини достигла је 552,0 тоне, од чега је 170,7 тона произведено из увозних сировина. Узгред, значајан део златоносних сировина у Кину стиже управо из Русије. Зар смо већ заборавили и како се производи злато? Више о томе у мом чланку: „Кина повећава своје златне резерве захваљујући ʼсивомʽ увозу“.
(Извор)
P. S. Друга страна колонијалне структуре руског извоза јесте ништа мање колонијална структура руског увоза. Према подацима Федералне царинске службе, машине и опрема чиниле су 48,6% укупног увоза Русије у 2025. години. Поређења ради, 1995. године тај удео износио је 33,7%. Бројке говоре саме за себе.
С руског посрбио: Јован Татовић