Постоји значајно заостајање у пет кључних технолошких области: „Баба Јаге“, UAV системи, дронови средњег домета, Starlink и mesh технологије. Очигледно је да акумулација заостајања може довести до одређене врсте кризе
Припадници украјинских снага са тешким дроном опремљеним артиљеријском гранатом калибра 155 мм (Фото: Друштвене мреже)
(Телеграм канал Никите Третјакова, 26. 4. 2026)
Рат је као једначина у уџбенику: ако збир безбројних фактора на нашој страни превазиђе збир фактора на страни непријатеља, стављамо знак „веће од“ – и наше снаге покрећу офанзиву. Ако су два збира фактора једнака, фронт се стабилизује. А ако смо у мањку…
Неки фактори изазивају већу забринутост од других.
Од 2023. године, употреба FPV дронова се нагло проширила, а у почетку смо знатно заостајали. Пажњу високих званичника на овај проблем скренули су масовни напори војно-цивилне заједнице. Вероватно бисмо без тих напора наставили да заостајемо. Након снажног притиска јавности, систем је почео да набавља и развија FPV дронове, тако да данас заиста располажемо великим бројем класичних ударних FPV дронова, који су разноврсни и стално се унапређују.
Бивши начелник руског Генералштаба: Када ћемо коначно почети да у Украјини истински ратујемо
Међутим, чим је уочен утицај те војно-цивилне заједнице, и њена способност да преноси информације, он је брзо сузбијен. Од тада није било тако значајног пробоја у комуникацији са доносиоцима одлука, бар не у упоредивом обиму.
У исто време, непријатељ доследно развија технологије дронова на динамичан и свестран начин, не ограничавајући се само на FPV камиказе дронове.
Прво, тешки мултикоптери. Такозване „Баба Јаге“ појавиле су се у арсеналу непријатеља 2023. године, одмах уз ослањање на „Starlink“. У почетку су се углавном користиле за бомбардовање технике. У међувремену, њихова намена је значајно проширена: служе као релеји, за извиђање, као „матичне“ платформе за FPV дронове, па чак и као тешки камиказе дронови.
Код нас се ова област развија веома споро и значајно заостајемо у сегменту агродронова (односно „Баба Јага“): непријатељ је ту далеко одмакао, а већина наших тешких дронова на фронту је трофејна.
Дрон који Руси зову „Баба Јага“ (Фото: Википедија)
Друго, беспилотна пловила (UAV). Слична ситуација: непријатељ их уводи, развија, унапређује и тестира различите начине употребе. Код нас их, међутим, готово и нема.
Треће, дронови средњег домета – такозвана mid-strike класа. Непријатељ је почео масовно да уводи нове ударне дронове домета до 100 километара, који су притом довољно јефтини за широку употребу. Отпорни су на уобичајене противмере, попут електронског ратовања и ометања GPS сигнала. Поред тога, због велике брзине и малих димензија, тешко их је оборити малокалибарским оружјем.
Четврто, Starlink. Приступ овом систему, који нам је сада ускраћен, представља значајну предност, јер у великој мери олакшава размену информација како између јединица на терену, тако и између оператера и различитих аутоматизованих система – у ваздуху, на води и на копну.
Пето, mesh технологије. Реч је о врсти дигиталне комуникације која омогућава великом броју дронова и земаљских станица да формирају мрежу, у којој сваки елемент – као релеј – значајно повећава домет дејства и поузданост комуникације.
У комбинацији са „Starlink“-ом, mesh мрежна технологија чини комуникациони систем непријатељских дронова квалитативно напреднијим од онога на шта смо навикли и отвара му нове могућности за извођење удара.
Сви смо сведоци реализације ових могућности.
Укратко, постоји значајно заостајање у пет кључних технолошких области: „Баба Јаге“, UAV системи, дронови средњег домета, Starlink и mesh технологије. Ове технологије не функционишу изоловано, већ су међусобно повезане и појачавају једна другу, стварајући кумулативни ефекат.
Очигледно је да акумулација заостајања у кључним технолошким областима неминовно доводи до одређене врсте кризе. Каква ће та криза бити за сада није могуће прецизно предвидети.
Јуриј Котенок: Рат у Украјини Русију спустио на земљу и отворио очи за многе ствари
Да би се она спречила неопходно је поновити приступ из 2023. године: снажна и одлучна интервенција највишег руководства у циљу превазилажења технолошког заостатка, слична оној која је тада донета у области FPV камиказа дронова и која је довела до постизања паритета током 2024. и 2025. године.
Експерти наводе да стварна технолошка решења већ постоје, али је неопходно изабрати најбоља, затим их развијати, проширити производњу, тестирати и увести у војну употребу. Ништа од тога није немогуће.
Или ће војно-цивилно друштво поново бити узето у обзир и биће донета одлука или ће превладати став „Може, али зашто?“.
Никита Третјаков је руски новинар, војни репортер, историчар и учесник СВО.
Никита Третјаков (Фото: vnnews.ru)
Пореклом је из Санкт Петербурга. Завршио је Руски државни педагошки универзитет „А. И. Херцен“, а такође је студирао источне језике: био је слушалац Источног факултета Санктпетербуршког државног универзитета и Института за земље Азије и Африке МГУ „М. В. Ломоносов“. Говори енглески, кинески и јапански језик.
На почетку каријере радио је као новинар, специјализован за међународне теме. Сарађивао је са агенцијом REGNUM, прво као спољни сарадник, а затим као запослени. Године 2019. прелази у Москву, где постаје дописник у новинарском тиму при влади и Министарству одбране Руске Федерације. До краја 2021. године био је заменик главног уредника REGNUM-а.
Од почетка СВО борави у Донбасу, где ради као војни репортер и бави се хуманитарним радом. Организовао је пројекат „Буханка“, у оквиру којег је обезбеђивао и достављао помоћ на прву линију фронта. Касније је мобилисан и служио у ваздушно-десантним јединицама (ВДВ). Током рата је тешко рањен и изгубио је ногу, али је наставио јавни рад као аутор и коментатор војно-политичких тема.
Данас је познат и као блогер и аналитичар који на свом Телеграм каналу дели искуства са фронта и своје ставове о рату, друштву и политици.
С руског посрбио и белешку о аутору написао: Јован Татовић