Српска дијаспора је захвална студентима-уставобранитељима за мотивацију народа у матици и расејању да пружи отпор криминалном и издајничком режиму. Вас и нас довољно за спас!
Миодраг Кулић (Извор: Јутјуб)
Многи послератни часни српски интелектуалци придржавају се високоморалног етичког принципа професора и академика Милоша Н. Ђурића који је одбио да потпише Апел српском народу 1941. године, који је потписало 533 српских „интелектуалаца”. Ево шта каже Википедија о моралној громади Милошу Н. Ђурићу (1892–1967):
Почетком немачке окупације Београда у Другом светском рату 1941. године, квислиншке власти затражиле су од свих виђенијих српских интелектуалаца да потпишу Апел српском народу којим се захтевао „ред и послушност“ и „родољубље у борби против комуниста“.” Када га је композитор и музички педагог др Милоје Милојевић, професор Музичке академије, иначе немачки ђак, упозорио на могуће последице и упитао зашто одбија да потпише Апел, професор Милош Н. Ђурић му је одговорио: „Не могу да потпишем апел против партизана када се међу њима налази више од половине мојих студената. Шта ће ми рећи када се поново сретнемо? Лако је теби. Ти у дипле свираш, а ја студентима етику предајем!“
(О његовом страдању после ове моралне реплике пише и Википедија.)
Ове речи моралне громаде Милоша Н. Ђурића су временом прихватили и многобројни послератни српски интелектуалци и бивши студенти.
Болна је чињеница да је и данас, у тешким временима за Србију, један део „патриотске” српске интелигенције постао веома искварен и да у њој има сијасет интелектуалних моралних кепеца „који свирају у дипле”. Готово да смо свакодневни сведоци њихове превртљивости, мимикрије и подлости ових „диплаша”, која се нарочито показује данас када се студенти – назовимо их студенти-уставобранитељи, боре за нову и праведнију Србију.
А о погубној превртљивости српске интелигенције написао је угледни др Арчибалд Рајс (1875-1929) – научник-хемичар, форензичар и криминолог са Универзитета у Лозани, велики добротвор српског народа у Великом рату, који је умро у Србији и чије је срце било сахрањено на Кајмакчалану – поучан есеј „Чујте Срби”. Ту је описао моралну беду и превртљивост лажно-патриотске српске интелигенције. Ево једног сегмента из његовог текста:
„Уместо да делује позитивно, ваша интелигенција је деловала негативно. Уместо да гради, она је разграђивала. Она је жариште трулежи и искварености, од чега толико трпите. Ако јој допустите да настави земља вам је изгубљена. Почистите кућу, пометите све охоле и штетне марионете. Немојте да вас засене људи који у суштини немају никакву вредност, али чији је лош пример неизмерно опасан по духовно здравље вашег народа.”
У том есеју он је упозорио српски народ о опасности од превртљивости и егоизма српских интелектуалаца и политичке елите која ће Србији убудуће нанети много штете.
Нажалост, ово Рајсово злокобно предвиђање данас је постало српску стварност појавом српских „патриотских” интелектуалних мишева и моралних кепеца и „свирача дипли”. Они су се окомили на студенте-уставобранитеље и кидишу на њихову још увек необјављену изборну листу и на ректора БУ Бранимира Ђокића. У овом тексту нећу говорити о другосрбијанским интелектуалцима већ о једном броју самозваних „патриотских” интелектуалаца.
Тако се данас дешава да су многи, који су били наводни Вучићеви „критичари“, постали „активни спавачи“ који – у овим кризним временима у Србији – роваре против главних противника Вучићевог режима, против студената и напредне омладине. Испоставља се да су ови „спавачи” последњих година „оштро” критиковали власт и Вучића да би задобили поверење народа – а да би сада, пред могуће ванредне парламентарне изборе, свесно, перфидно и разорно ударили на студентски покрет. А, од истинских српских патриота народ очекује да подрже студенте у њиховој величанственој борби за напредну Србију, да их кад год затреба добронамерно посаветују, да своје ситне сујете и амбиције оставе по страни. Нико добронамеран не очекује обесну, злонамерну и дефетистичку критику, која у ствари има задатак да пољуља поверење народа у студентски покрет.
Петар Нинић: Где је тај “трећи пут”, бољи и од Вучића и од студената?
Предвиђање др Арчибалда Рајса о превртљивости (данашње) српске интелигенције – у даљем Српски Интелектуални Мишеви (СИМ) – се доказало у пуном значењу нападима на студентски покрет од стране самозваних СИМ публицистима, наводних политичких аналитичара, људи без икаквог стваралачког опуса значајног за Србију. СИМ-овци се под лажним плаштом патриотизма обрушавају и брутално нападају студентски покрет, њихову необјављену(!) листу и ректора БУ, професора Владана Ђокића.
За истинске патриоте је индикативно да су и СИМ-овци „насели” на Вучићеву и БИА провокацију са лажном студентском листом а коју је обелоданио Вучићев морални кепец и трбухозборац Небојша Крстић. Убеђен сам да СИМ-овци нису „насели” на ову провокацију већ да једноставно одрађују свој дуг Вучићу – а свако од њих има дугова на претек. Само недобронамеран човек може да поверује у истинитост листе на којој један од највећих, најчаснијих српских интелектуалаца професор Мило Ломпар – узгред речено, некада један од најбољих београдских баскеташа – бива на 93 месту а професор Јово Бакић на 101.
Да ли је ово Студентска листа и шта да се ради ако јесте а шта ако (још увек) није
Индикативно је и то да већина СИМ-оваца заговара, по Србију, погубну идеју да је најбоље да студенти изађу на изборе у два блока – патриотски и грађански!! Та погубна и деструктивна препорука је класично кукавичје јаје СИМ-оваца. Није она уперена само против студената већ и против народа у Србији, јер управо „саветују” оно што Вучић жели и настоји силом да учини, да подели студенте и опозицију у више блокова. Српска дијаспора поручује да се Србија може ослободити од Вучићевог мафијашког режима само ако студентска листа буде ЈЕДИНСТВЕНА!
Наведимо тренутно најактивније „патриотске” коловође СИМ-оваца – Драгомир Анђелковић, Мирослав Паровић, Бранислав Несторовић и његов МИ, Владимир Павићевић (зар и ти, сине Бруте?), чак и „патриоте” као што су Немања Шаровић и проф. Дејан Мировић, новинари Дејан Златановић и Дејан Лучић …, који су, на изненађење многих у српској јавности, практично стали на страну Вучића и његовог режима. Наведени СИМ-овци су се посебно обрушили на „објављену” и подметнуту лажну студентску изборну листу. Ректора Ђокића неаргументовано критикују да је „близак” садашњој власти и да са Вучићем спрема заверу против народа и студената. Ни мање ни више него заверу. На који начин? Овакву глупост и подлост не би изговорио чак ни Вучићев морални кепец Сима Спасић.
Јован П. Антовић: Зашто сам за Студентску листу, чак и овако несавршену
Притом СИМ-овци потпуно занемарују две елементарне чињенице које говоре против њихове подле пропаганде против ректора и студената-уставобранитеља. Прво, да је БУ ректор Бранимир Ђокић најлегитимнији студентски представник и њихов природан заштитник и друго, да су наведени СИМ-овци раније били дугогодишњи најбољи Вучићеви другови и сарадници – попут Д. А., односно дугогодишњи политички сарадници – М. П., Н. Ш., Д. М., Б. Н. Лицемерство СИМ-оваца је запањујуће, јер они себи дозвољавају да буду прелетачи када им то користи и да имају прво да, када затреба, промене мишљење о свом пријатељу и сараднику Вучићу, јер су се наводно преварили у оцени његових злочина, те да је сасвим морално то што га сада „критикују”. А, притом не дозвољавају ректору Ђокићу да се дистанцира од Вучићевог режима – који га је при избору за ректора БУ прећутно подржао. Часним људима је јасно да је Ректор Ђокић за СИМ-овце и „свираче дипли” морална громада и да то што је урадио за студентски покрет било веома часно. Јер, Ректор је одбацио све могуће привилегије које би имао да је постао присталица СНС политичке мафије.
Људима мислећим својом главом је јасно да су ови СИМ-овци и „свирачи у дипли” – вероватно „патриоте” по задатку, односно да су они у ствари лажно критиковали Вучића, само да би стекли поверење у јавности и на основу тога имали оправдање да данас перфидно и дефетистички нападају студенте.
Имајући у виду срамну издају народних интереса од стране СИМ-оваца и „свирача дипли”, ми из српске дијаспоре желимо да истакнемо морално понашање двоје српских интелектуалаца – случајно сличних презимена, који су од самог почетка безрезервно подржавали студентски покрет не хајући за могуће погубне последице по њих. То су (истински и врхунски) политички аналитичар Цвијетин Миливојевић и опозициони политичар Срђан Миливојевић, који је подредио себе и данашњу ДС странку интересима народа и студената, за разлику од Тадићеве ДС која је Србији нанела велике штете. Наставе ли часни Миливојевићи да се овако доследно и истрајно боре против мафијашке власти, постаће засигурно – заједно са студентима-уставобранитељима, морални корифеји попут академика Милоша Н. Ђурића.
Истински патриоти добро знају да међу студентима-уставобранитељима има различитих мишљења по разним националним, државним, економским и социјалним питањима. Али, неоспорна је чињеница да су студенти-уставобранитељи неупрљани политиком, влашћу, болесним политичким амбицијама и погубним идеологијама, те да заговарају највише цивилизацијске вредности у Србији. Законитост и правду, враћање државе народу, бекство од колонијалног ропства и здрав економски и еколошки развој. Они имају историјску мисију да оборе ненародни и издајнички режим, који је злочиначка спрега политике и криминала, који не поштује Устав и законе, нема морал и распродаје Србију и њене ресурсе будзашто, Студенти имају данас историјски задатак да окупе све оне који су за бољу Србију и да је спасу од биолошке пропасти.
Српска дијаспора је уверена да је у овом историјском тренутку за Србију најважнији задатак да се народ избори за биолошки опстанак и опоравак, против колонијалног статуса и етничког прекомпоновања државе, за економски просперитет и да остане војно неутрална. Сва друга, важна али не и ургентна питања – попут чланства у БРИКС-у, ЕУ и другим асоцијацијама – у овом критичном егзистенцијалном тренутку су за Србију од другоразредног значаја.
Имајући то у виду, српска дијаспора је мишљења да би ванредни парламентарни избори требало да буду РЕФЕРЕНДУМСКОГ типа. И то са главним питањем – Да ли сте за слободу и правну државу или за Вучићеву колонијалну државу, која ће претворити Србију у рударски базен Европе? У том смислу листа Студенти-уставобранитељи мора бити јединствена и општеприхваћена. Без тог услова Вучић ће уништавати Србију све до њене пропасти!
С друге стране, свесни смо да у Србији постоји легитимни политички плурализам, који ако се погрешно каналише – као што то покушавају да учине СИМ-овци, може потпуно разјединити побуњени народ у борби против Вучићевог режима. На тој политичкој жици ће максимално играти и Вучић уз њихову помоћ.
Имајући све ово у виду српска дијаспора је мишљења да би било јако важно да нова демократска власт – Скупштина и Влада, пре избора орочи свој мандат, на пример на максимално 18 месеци и то са ограниченим и договореним приоритетним задацима:
1) Лустрирати све партије и политичке актере које су биле у власти – у Скупштини, Влади и неким локалним структурама, на пример од 1990. године па до пада Вучића и тако их онемогућити да се врате у политички живот. Румунија је 1989. решила тај проблем брутално, стрељањем Чаушескуа. Србија је цивилизовано друштво и за даљи напредак лустрација је потпуно примерена метода;
2) Вратити власт и законодавство у уставне оквире;
3) Извршити темељну реорганизацију судства, полиције и војске;
4) Борба против свих врста криминала – политичког, економског…
5) Хитно приступити оживљавања пољопривреде и домаће индустрије;
6) Оснивање националне банке, контрола царина,
7) Доношење изборних закона и припремање демократски избора (за 18 месеци).
Те задатке би требало да одреде стручњаци.
Стање ствари: Предлог програма будуће (експертске) Владе Србије
Као што је већ напоменуто сва остала питања – као што су однос са ЕУ, БРИКС и другим асоцијацијама као и други стратешки правци биће решавана после других избора када ће се успоставити демократски политички плурализам без СНС, СПС, СРС, ПУПС и других криминалних партија.
Напомињем, да ће српска дијаспора поштовати сваку изборну листу Студената-уставобранитеља.
Српска дијаспора је веома захвална студентима-уставобранитељима за уложену огромну стваралачку енергију за мотивацију народа у матици и српској дијаспори да пружи отпор криминалном и издајничком режиму и да има смисла борити се за бољу и праведнију Србију. Вас и нас је довољно за спас!
Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Тел, Немачка
Први председник Српског савеза клубова и удружења у Баден Виртембергу (2001–2004)
Исправка: Претходна верзија је погрешно наводила да је име ректора Ђокића Бранимир (исправљено на основу коментара самог аутора, на интервенцију проф. Часлава Копривице, 10. 4. 2026 у 12:10).