Ни данашњи српски политичари немају разумевање за време у ком владају и осећај за изазове који нам предстоје – једини циљ им је опстанак на власти и лично богаћење, као што је то био случај са Милошевићем
Делегација тадашње Српске радикалне странке на сахрани Слободана Милошевића (Извор: Фејсбук)
Двадесет година је солидна дистанца да може да се даје историјска оцена појединих личности и догађаја. Обично историчари почињу свој посао са 30 година дистанце али и 20-годишњица може да пружи неке назнаке.
Данас се навршава 20 година од када је умро председник Србије и Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић.
И оно што можемо рећи са ове дистанце јесте, да је Милошевић био можда и најНЕспособнији и најгори политичар у српској историји, који се тешко носио са изазовима и није разумео изазове и време у ком је владао, као и да је све што се нама дешавало током 90-их било само предигра за оно што се у Европи дешава данас.
Милошевић умро је на данашњи дан, 2006. године, у притворској јединици Хашког трибунала за бившу СФРЈ, од последица срчаног удара изазваног неадекватним здравственим мерама Хашког суда.
Генерал Владимир Лазаревић: Шиптаре смо могли да сатерамо у море, али се Милошевић уплашио
Суђење није ишло у добром правцу по хашко тужилаштво, Милошевић је успевао да надмудри тужилаштво у својој одбрани и његова смрт отвара многа питања о околностима његове смрти, као и лечења током притвора.
Као син свршеног богослова родом из Васојевића у Брдима (данашња Црна Гора), Слободан Милошевић је почео каријеру као ординарни комуниста, верни Титоиста и Југословен.
Милошевић је такође био и бивши Титов банкар и супруг Мирјане Марковић, братанице Драгослава „Драже“ Марковића, верног пса Титове диктатуре у Србији, као и кум моћног Ивана Стамболића, сестрића још једног верног пса Титове диктатуре у Србији, Петра „коња“ Стамболића.
Милошевића је у власт увео управо његов кум Иван Стамболић, који га је као ментор уводио у све важније функције у Титовој Југославији и Републици Србији.
Крајем 80-их година, Милошевић је искористио очајно стање прогоњеног српског народа на Косову и Метохији и на чело власти је дошао под призмом заштите српског народа од деценијског албанског насиља на Косову и Метохији.
Зашто кажемо да је Милошевић најнеспособнији политичар?
Просто зато што је као човек око кога се вртела сва власт у Београду, могао да реши питање положаја српског народа у време распада Југославије како је хтео.
Међутим, као ортодоксни комуниста, авнојевац, Титоиста и опортуниста његов главни мотив у тим кључним годинама био је очување власти, а све остало (изнад свих положај српског народа расцепканог у шест република и две покрајине) је било у другом плану.
Највећи фокус Милошевића у сваком тренутку је био очување власти по сваку цену.
Душко Бабић: О хапшењу и изручењу Слободана Милошевића – двадесет година после
Оно што је најгоре јесте то што Милошевић није ујединио српски народ и српску борбу на Балкану, већ нас је расцепкао на Србе из Крајине, Србе из Босне, Србе са Косова итд. и тако расцепкане допустио да се Запад иживљава над нама.
Да не помињемо да је пустио низ воду Вардарску Србију без да је прстом мрднуо или да је одржао злочиначку Републику Црну Гору и лудачке аутономне покрајине Војводину и Косово и Метохију.
Милошевић није схватао време у коме је владао. У време распада комунизма и СССР, он се чврсто држао југословенства, комунизма и социјализма.
Уместо да се окрене обнови српске државности и монархије на принципима Карађорђеве и Милошеве револуције, он се држао Титовог АВНОЈ-а.
Уместо да своју државу састављену од СР Србије и СР Црне Горе назове Србија, он је створио СР Југославију у нади да ће око себе, као нови Тито, обновити и поново окупити Титове републике.
Највише му се може замерити на издаји и паду Републике Српске Крајине, издаји и санкцијама на Дрини Србима у Републици Српској, препуштању Косова и Метохије страној окупацији, пуштању низ воду Вардарске Србије тј. Северне Македоније без једне речи, свеопштој пљачки државе, наглом осиромашењу народа, светском рекорду у хиперинфлацији, стварању данашњих тајкуна и најбогатијег слоја, ауторитарном начину владања уз изборне крађе и преваре, порасту криминала у земљи, промоцији кича и шунда у медијима, губитку традиционалних српских савезника, присвајању целокупне имовине Савеза комуниста Србије његовом СПС-у, подршци и спонзорисању покушаја пуча у Русији 1993. године, осиромашивању и ојађивању наше војске која је неспремна дочекала НАТО бомбе, некоришћењу наше војске за помоћ српском народу изван осакаћене авонојевске Србије, итд.
Једину ствар за коју можемо данас да му одамо признање јесте његов потпис на Дејтонском мировном споразуму, којим је створена наша Република Српска (иако је предао огромне територије коју је ВРС ослободила пред Дејтон спречивши је да војно победи, укључујући и српске делове града Сарајева и омогућио стварање дистрикта Брчко који дели Републику Српску).
Коста Чавошки: Вучић кренуо стопама Милошевићеве противсрпске политике
Све у свему, председника Слободана Милошевића историја неће мазити и пазити.
Штавише, временом и све већом дистанцом од његових дана, будући нараштаји имаће много јаснију слику о карактеру власти брачног пара Милошевић-Марковић.
И оно што данас јасно видимо на примеру Украјине, све што се њему и нама дешавало, било је само предигра западних сила за оно што се дешава данас и што ће се тек дешавати у скоријој будућности.
Бојимо се да ни данашњи српски политичари који воде ову земљу немају разумевање за време у ком владају и немају осећај за изазове који нам предстоје и да им је једини циљ опстанак на власти и лично богаћење, као што је то био случај са Милошевићем.
Слободан Антонић: После Вучића Србија ће бити олупина (2015)
Наслов и опрема: Стање ствари