Да ли неко при здравој свести може да тврди да је племенска заједница у Руанди у стању да погубљује више људи на дан него фашистичка организација са целокупним државним апаратом за четири године, пита се Бојан
Слике монахиње Марије из циклуса „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“
Што се тиче великомученичког Јасеновца, а што, реално, не дао Бог ником и никада (ни самим усташама!), желим једну ствар да прокоментаришем, а коју нисам досад приметио да било ко наглашава.
На страну историјске сличности и разлике Срба и Хрвата, питање језика, вере и осталог…
Да размотримо Хрвате као Хрвате, без „пртљага”, такве какви јесу, или такве каквим их други виде.
Да ли нпр. ми Срби (па и други) Хрвате сматрамо за талентован или неталентован народ? Способан или неспособан? Организован или неорганизован? Тврдим да их сматрамо за талентован, способан и веома организован народ.
Дакле, ако Хрвати у одређеном периоду своје историје имају на власти усташе, а усташтво као државну идеологију која се апсолутно нескривено залагала за „трећину побити, трећину протерати, трећину покрстити”, и ако су они за четири године своје власти успели да у свом главном концентрационом логору убију само 40 000 Срба, онда су они обични ДЕБИЛИ. Зликовци или не, не говорим о томе. ДЕБИЛИ. Имаш комплетан државни апарат, имаш пар стотина хиљада људи под оружјем (између усташа као господарећег елемента и домобрана као помоћног особља), имаш комплетну железничку мрежу, имаш подршку сваке врсте немачке и италијанске индустрије оружја, имаш апсолутно све услове уз готово никакво противљење… И за четири године, што је значи плус минус 1460 дана, успеш да убијаш приближно једног Србина НА САТ, ти си онда, по стоти и по хиљадити пут, ОБИЧАН ДЕБИЛ. Зликовац, али ДЕБИЛ.
А Хрвати су све, само не дебили. То је врло талентован, врло способан и врло организован народ. Закључке свако нека изведе сам, не треба му никакав Ефраим Зуроф, или по Божијем допуштењу епископчић тамо неки. А коме би био највећи благослов да му се својевремено није отворио падобран, да не би дошао до оваквог бездана неизрецивих греха. Како бескрајно мора бити покајање, и ко је у данашње време на такво уопште спреман!
Епископ славонски Јован: Тврдња о 700.000 убијених у Јасеновцу неутемељена и увредљива за жртве
†††
Да додам још нешто.
Геноцид у Руанди трајао је 100 дана, са 800 000 до 1 000 000 жртава, са тим што је већина побијена већ у априлу, за двадесетак дана. После тога, у многим местима убијање је престало, јер је Тутсија једноставно нестало. Званични подаци. У једној цркви, у једном граду, за један дан (15. април 1994), убијено је 20 000 људи.
Да ли неко може да при здравој свести тврди да је племенска заједница у Руанди у стању да, стихијски, у просеку погубљује више људи на дан, него фашистичка организација са целокупним државним апаратом, у централном за то направљеном концентрационом логору, за четири године? Да су Хуту са мачетама 1400 пута ефикаснији од усташа са читавом индустријом смрти?
То је увреда за здрав разум, увреда за жртве, увреда за самог Господа Бога који је Истина. Увреда за сваког православног епископа који „правилно управља речју истине”. Суштински, мања би лаж била да кажу да је у Јасеновцу случајно, у наступу беса, убијен један једини Србин, Вукашин Мандрапа.
Да је у Јасеновцу заиста за четири године убијено 40 000 Срба, Томпсон од срамоте не би могао да пева „Јасеновац и Градишка Стара”. Нити би, уосталом, икад написао текст за своје ремек дело. Знају они врло добро чиме се поносе. Кад кажем они, не мислим на Хрвате, него управо на усташе, а којих нажалост реално има, и има много. Прави Хрвати се стиде, прави Хрват је и написао књигу Magnum Crimen.
Прилози су објављени као коментар читаоца Бојана (овде, овде)