Како је неко могао да обезбеди ту врсту контроле да 13 година буде суверено на власти – а да нема никакву способност, никакву добру особину? Мора да има нешто што је добро, што је у реду
Слободан Антонић (Фото: Нови стандард/Снимак екрана)
Гостујући у емисији „Новог стандарда“ професор Филозофског факултета у Београду Слободан Антонић дотакао се и студентских протеста:
„Врло често људи који имају романтично-идеалистички однос према студентско-грађанском покрету доживели су уздржанији, скептичнији приступ као неку врсту увреде – као да сте тиме њега лично увредили. Јер, како је могуће да ви не прихватите то једно тако јасно морално становиште?! То је остала основна идеја – овде имате једну моралну чистоћу, исправност, а овде имате демоне и све што је лоше, лако се определити и како можете уопште у тој ситуацији да будете неутрални. У почетку, а искрено речено и сада, добрим делом је ‘мачка у џаку’, ви не знате како се прави та листа, не знате људе који су на челу тог студентског покрета, не знате како то функционише. И имате ту непрозирност, нетранспарентност – која се сада оправдава некаквим објашњењима као живимо у време илегалних покрета, партија, странака, па ето мора конспирација – онда то појачава скептицизам, неку уздржаност.
Мислим да је ово показало и домете те аналитике, интелектуалне критике и способности да се мало види иза онога што хоће људи и медији да ми видимо – и то је добро, да се виде наше способности, и научне и неке друге.“
Александар Вујовић: На шта конкретно мислите? Мислите да су људи који су анализирали студентски покрет да су промашили у нечему?
Слободан Антонић: Кад прочитате коментаре у нашим медијима то су најчешће коментари који се односе на то да је Вучић лажов, лопов и диктатор – ту нема никакве сазнајне вредности, ту се врти једно те исто… То се узима као већ доказано и онда нико неће да вам каже он је лопов зато што је украо толико и толико, изнесе неки случај, него су ти коментари само литерарно излагање о томе како је он грозан човек и политичар. А најчешће то чак није ни то. За неке коментаторе, поготову има једна жена за коју се очито види да она има менталне проблеме, буквално. Ја мислим да би њој требало помоћи…
Александар Вујовић: Је ли то жена која пише у „Данасу“?
Слободан Антонић: Видите како сте се Ви сетили (смех). Јесте, тако је.
А онда, већина тих коментара су бесмислени, сазнајна вредност је нула, врти се једно те исто – то су ови коментари који као критикују режим, никакве садржине нема.
А ови коментари који као хвале студенте – то је сјајно, то је наша будућност – такође су најчешће бесмислени. Прво, њима се даје нека улога, значај који они не могу да имају – они су људи као и сви други, поготово млади људи са двадесетак година, сви се сећамо како смо ми онда и мислили и функционисали.
Једино ако се не налази нека „наднаравна“ сила иза њих, и она њима управља, е онда је могуће да су они какви јесу у тим коментарима. И како читалац, пратећи то, шта може да разуме из тих коментара? Фактички – само да се определи, да почне да навија и да каже ово су анђели а ово су демони.
Александар Вујовић: С друге стране, већина тих људи који пише те текстове, шаблонске и критичке према режиму, они за људе попут Вас – или за Вас лично – кажу „он недовољно критикује режим“ или „он не критикује режим“. Ја се сећам да сте Ви били један од првих критичара режима још 2012. године…
Слободан Антонић: Ма не 2012, ја сам Српску напредну странку критиковао од 2009. године, ја сам до 2012. или 2013. имао преко сто текстова где критикујем Српску напредну странку и те људе.
Ја сам критиковао Вучића онда кад је био најмоћнији, онда кад је хапсио Мишковића, без икаквог проблема… Да не причам о томе како су га онда славили многи од оних који га данас као оштро критикују.
Али није ствар у томе. Па, шта, треба ли да сви причамо једно те исто?! Па ви данас имате ситуацију у којој не можете да кажете ниједну лепу реч за Вучића или за режим – одмах ће да кажу: „А, гледај, види, нуди се режиму!“ А поставља се питање како је неко могао да обезбеди ту врсту контроле власти да 13 година буде суверено, тако да кажем, на власти – а да нема никакву способност, никакву добру особину? Мора да има нешто што је добро, што је у реду.
Александар Вујовић: Ви кад сте га критиковали, из те фазе кад сте оштро и константно писали против њега, из недеље у недељу, Ви сте тад дали један интервју за недељник „Време“ и тад сте рекли „он је њихов Бонапарта“, мислећи на напредњаке, не треба га потценити, разуме се у политику. То је, чини ми се, једна врста аналитичког стила.
Слободан Антонић: Па, да… Видите, Ви сте сад поменули да сам ја био 2015. године на насловној страници недељника „Време“. Зашто то кажем? Још онда сте имали, а поготову пре тога, имали сте ситуацију да ти медији нису били чиста пропаганда, да су ипак покушавали да уваже различита мишљења, да афирмишу ставове који можда нису, да тако кажем, потпуно непроблематични.
Насловна страна „Времена“ од 14. маја 2015.
Да се вратимо на ово. Кад је реч о Вучићу, створена је атмосфера да можете да пишете или причате о њему само на један начин: један је начин у тзв. опозицији и студентско-грађанском протесту, а други начин је на власти. И то показује одсуство онога што треба да буде објективна јавност која треба да сагледава објективне карактеристике једног човека – он има и добре и лоше. И ово желим да кажем кад је Вучић у питању – макар ме прогутали – он има одређене способности које су му омогућиле да буде ту где јесте, ту нема никакве сумње у то; али, има једну особину која је добра, боља него у овом супротном табору, студентско-грађанском покрету – а то је што он гледа истраживања јавног мњења и неће да иде против расположења народа. Значи, он је у истраживању видео да народ неће санкције Русији – и неће да уведе санкције Русији, односно ту игра неку игру, неће да уведе… Види да народ воли Цркву и војску – и покушава да буде добар са њима. То је сасвим у реду.
А ови са друге стране, барем ти најгласнији у том покрету, они заправо хоће да – читајте ове медије, они који хоће да студентском покрету објасне шта треба да раде и кажу: „Па није главно зло Вучић, него то што се нисмо суочили са злочинима деведесетих, главно зло је српски национализам.“ Ви тачно видите да њих није брига шта народ мисли и који је прави интерес народа, него они само хоће да управљају народом против његове воље и његовог интереса. Ако ви хоћете поштене и слободне изборе – ви се понашате на одређени начин, очекујући да ћете на тим изборима добро и да прођете. Али, ако ви желите да ловите у мутном и не желите да се ствар разреши политички и изборима него некаквим хаосом и некаквом револуцијом, онда се ви понашате на тај начин очекујући да ћете после моћи да наметнете своју вољу, без обзира шта народ мисли. И кад посматрате тако ствари – онда овај човек има одређене предности. Наравно, посматрано издвојено, уопште не желим да говорим – ја сам о томе довољно писао – какав је цео тај систем и његов режим. Објективна анализа мора да узме у обзир све елементе, без обзира колико је то, како бих рекао, ризично за појединог човека у смислу да, као што Ви кажете, одмах кажу – „А, нуди се“, „Прешао на супротну страну“, „То је ћаци-професор“. Што рече овај водитељ „Славија инфо“: „Антонић, то вам је професор који жели да предаје.“ Нема везе, нека они причају.
Погледајте целу емисију:
Наслов препис, и опрема: Стање ствари