Небеске Силе – као чин – концепт је много дубљи од „војске“, пише П. Тихомиров испод Псалма 23. насловљеног као „Господ над војскама, Он је Цар славе“, у преводу поч. владике Атанасија Јевтића
Вук Караџић (Извор: Стела поларе)
Ипак, Вук Караџић је осакатио Српску мисао.
Погледајте у оригиналу Црквено-Славенског крај Псалма:
Кто́ есть се́й Ца́рь сла́вы? Госпо́дь Си́лъ, То́й е́сть Ца́рь сла́вы.
Греческий:
τίς ἐστιν οὗτος ὁ βασιλεὺς τῆς δόξης; κύριος τῶν δυνάμεων, αὐτός ἐστιν ὁ βασιλεὺς τῆς δόξης.
Небеске Силе – као чин – концепт је много дубљи од „војске“…
Прилог је објављен као коментар на „Стању ствари“
Вук Караџић постао почасни грађанин Загреба 1861. године
Заступништво града Загреба додијелило је 16. септембра 1861. године реформатору српског језика Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата „сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају“.
Повеља града Загреба дата Вуку Ст. Караџићу (Извор: Фејсбук)
Колики је био Вуков утицај на хрватски језик најбоље је објаснио Иван Броз, чувени књижевни историчар и лингвиста из друге половине 19. вијека.
Хрвати су одлуком Сабора преузели Вуков модел књижевног језика са свим елементима, укључујући и акценатски систем.
Неки лингвисти добили су задужење да ураде „инструменте“ тог језика и уџбенике.
Владимир Меденица: Потпуна латинизација српског писма, а Вукову ћирилицу је било лако латинизирати
Године 1892. Иван Броз издаје и штампа Хрватски правопис у чијем предговору наводи да би се „све то могло назвати и српским правописом“.
Хрватски лексикограф Томо Маретић 1899. године издаје „Граматику и стилистику хрватског или српског језика“.
– Оно што је Цицерон за Латине, то је Вук за нас – записао је Маретић.
Mario Grčević: Jernej Kopitar kao strateg Karadžićeve književnojezične reforme
Вук је у Загребу имао улицу више од једног вијека, али је 1992. године преименована, пошто је у том периоду Хрватска раскидала све историјске везе са Србијом и Србима.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари