Без обзира на све њихове људске нѣдостатке, и ондашњи патријарх, и Владике Николај и Платон бѣху ближи Богу и Његовој вољи од набројаних политичара. Народ је кренуо путем који је указала Црква, пише „Гремлин“
Извор: Стање ствари
(…)
И самог ме много лѣта мучило, и још увѣк ме мучи питање: колико је, и да ли је, св. Владика Николај погрѣшио поводом пакта с Хитлером? Ниједан светитељ, наравно, нѣје нѣпогрѣшив, посебно кад је рѣч о политичким питањима, и сама Црква својој пастви ту прѣпоручује уздржљивост.
Архиви још увѣк нѣсу потпуно отворени. Кнѣгиња Јелисавета се потрудила и платила штампање врло убѣдљиве књиге у ауторству двојице професионалних историчара, са циљем оправдавања поступака свог оца – кнеза Павла – у то доба извиканог англофила и једноврѣмено главног архитекте споразума са Хитлером. Поента приче је да је кнез Павле, захваљујући својим везама, био један од тројице политичара у читавој Европи који су у те дане знали за нѣмачки план напада на СССР, па је хтѣо да, здраворазумно, сукоб с нацистима одложи нѣкако до врѣмена кад у тај сукоб уђу мало крупније рибе, рѣцимо – њему лично драги Енглези, који су све прѣтходне године друге гурали у рат; ипак му они нѣсу били толико драги да за њихов рачун испадне таква овца. Завршио је као роб тѣх истих Енглеза. Његова судбина је нѣ мање трагична од судбине ђенерала Недића – јунака из I свѣтског рата, а извиканог велеиздајника у II свѣтском рату. Тај Недић је прѣ II рата био један од главних заговорника везивања Југославије с Нѣмачком, а у срамном апрѣлском рату – послѣдњи југословѣнски ђенерал који је прѣд нацистима положио оружје. Потом је тек прихватио срамоту сарадње с окупатором, – да би сачувао десетине хиљада нѣ само српских живота – међу многом спасеном дѣцом сад ми падају на ум имена водитеља Оливера Млакара или словеначког политичара Милана Кучана, који су се тада нашли с породицама у избѣлиштву у недићевској Србији. Да нѣ дужим – ово је тек крајње упроштени сажетак много и много разних књига, свѣдочанстава итсл.
И? Ко је ту прав, ко је крив? Можемо ли из овог историјског примѣра за себе извући какву поуку – како се поставити према овоме што нам се сада догађа – штошта је слично, а штошта и доста другојачије?
Владика Николај (и патријарх Гаврило) су подржали пуч. Послѣдица – изгинуло је море народа. Недић је својим „издајништвом“ спасао десетине хиљада дѣце и одраслих, био приморан да буде нѣми свѣдок (можда и саучесник) стрѣљања стотина других грађана, заједно с Љотићем се својски код окупатора заложио да олакша судбину владике Николаја и патријарха Гаврила, па се, ваљда од силне срамоте, самоубио да му поштени комунисти не би судили…
То је оно што знамо из до сада доступних извора. И то нѣпотпуно.
Оно што ни из каквих историјских извора, свѣдочанстава итд. засад нѣ можемо сазнати је какве би послѣдице биле да смо кренули путем који су кнез Павле, Љотић или Недић сматрали правилним?
За себе сам ово тешко питање рѣшио на слѣдећи начин.
Владика Николај, и патријарх Гаврило, који су имали своје спорове поводом разних питања или, нпр, владика Платон, који се у доба мира нимало нѣје мирисао с владиком Николајем, кога је прѣд рат, нѣ баш најпоштеније, замѣнио у Охридској епархији, али на крају скончао као мученик за православну вѣру од усташког ножа – сви они су, без обзира на међусобне размирице, били ближи Богу од политичара попут кнеза Павла, Недића, Љотића… Платон и Николај су притом светитељи, с тѣм што нам је онај први своју вѣру посвѣдочио „само“ мученичким вѣнцем, – иза њега је остало мање од једне рѣченице обичног сељака Вукашина, Српство нѣ памти ни једну једину његову поуку мимо те мученичке жртве, док је Владика Николај иза себе оставио и мноштво душекорисних књига, а о његовом мучеништву, сигурно дуготрајнијем, опет врло мало знамо. У том смислу, божопрости, ја правим разлику између ова два светитеља. Као што нѣ знам да ли прѣд Богом можда и Недић нѣје стекао мученички вѣнац за своје подвиге, многима од нас нѣпознате.
У нѣдостатку поузданих извора, овдѣ ступамо на терен вѣре:
Без обзира на све њихове људске нѣдостатке, и ондашњи патријарх, и Владике Николај и Платон бѣху ближи Богу и Његовој вољи од набројаних политичара. Народ је кренуо путем који је указала Црква. Јесу ли због тога Љотић, Недић, кнез Павле били издајници? Нѣсу, док се нѣ докаже супротно, једноставно су, крај свег родољубља, имали дужи „реп“ грѣхова“ за собом од поменутих црквених великодостојника, па нѣсмо кренули путем којим су они мислили да нам, као народу, ваља ићи.
Колико ми све то знање помаже да схватим ово што нам се сада дешава? ВРЛО МАЛО. Нити се ондашњи патријарх и владике могу поредити с овим садашњим, нити политичари. Она нѣ страшна, кожна болѣст, шуга, на коју нас је упозоравао добри Арчибалд Рајс, у међуврѣмену је (прође округло 100 година!) захватила унутрашње органе. Једина нада је да још нѣје сасвѣм обузела мозак и срце…
Коментатор с надимком Гремлин