Не подржавам одлазак групе новосадских студената бициклима у Стразбур да би тражили помоћ за борбу против режима (не бих подржао ни одлазак у Москву), али и даље подржавам протесте студената
Фото: N1
Од доласка Трампа на власт и сусрета са Путином, захладнели су односи између држава западне Европе и САД. Западној Европи припада и Велика Британија, која је поставила свог човека за премијера Канаде (Трамп жели да Канада постане нова држава САД, а Велика Британија жели да Канада остане њена колонија). Лондон је имао своју улогу у рушењу Трампа и довођењу Бајдена за председника САД. Велика Британија, Немачка и Француска и даље желе рат против Русије и подржавају Зеленског у Украјини. Трамп жели мир са Русијом да би ушао у економски, а можда и војни, рат против Кине. Кина је највећи економски изазов за САД.
То се догађа због различитих економских интереса, престижа и ривалства, али и због идеологије. Води се идеолошки рат између конзервативаца и либерала (левичара). Конзервативци су дошли на власт у САД, а ЕУ је остала тврђава либерала и левичара (антихришћанства). Зато су Орбан и Фицо „уљези” у ЕУ и ЕУ не дозвољава избор „проруског” кандидата на изборима у Румунији. Некад су социјалисти са Запада у СССР-у видели савезника. Данас традиционалисти са Запада у православној Русији виде савезника. Комунистичку Кину више подржавају атеисти са Запада.
Идеолошки рат се сада води и у Србији. Власт наводно има подршку Русије и САД. ЕУ наводно прави „обојену револуцију” у Србији. Власт зове ФБИ из САД и ФСБ и Русије да истраже случај „звучни топ” на протесту студената 15. марта у Београду, док се опозиција радује истрази главне тужитељке ЕУ у случају реконструкције Железничке станице Нови Сад.
Међутим, ЕУ подржава власт у Србији, исто колико и САД, и више него Русија. После састанка са министром спољних послова Велике Британије, председник Србије изјавио је да тајна служба Велике Британије сигурно има прецизне податке да никакво акустично оружје није употребљено против учесника протеста. Да ли тајна служба САД сме нешто друго да тврди? А Русије?
Против сам мешања странаца у унутрашњу политику. Без обзира ко кога зове, не радује ме ни мешање савезника, а камоли непријатеља у унутрашњу политику и истраге домаћих служби и институција. Ко зове странце да решавају наше проблеме, за мене политички не постоји. Тужно је што је полиција Србија толико неспособна и корумпирана.
У прозападним медијима у Србији, преко разних аналитичара, иницијатива и комисија, протура се следећа прича: до пада надстрешнице у Новом Саду не би дошло да је власт у Србији посао радила са ЕУ, а не са Кином (и Русијом), јер онда не би било корупције и све би било рађено у складу са највишим стандардима. Тако говоре и за изградњу метроа и нуклеарних електрана.
То је, наравно, прича за малу децу, корупције у ЕУ има колико и у САД и у Русији и у Кини, а и компанија која је надзирала пројекат је највећа француска грађевинска компанија. Компанија из ЕУ је радила надзор и дошло је до пада надстрешнице у Новом Саду. Толико о томе. А колико Западноевропљани воле Србе, не види се по томе како дочекују студенте из Србије, већ у каквим условима живе Срби на Косову и Метохији, каква су права Срба у Хрватској…
Мислим да је власт у Србији и даље највише под утицајем ЕУ и ВБ, па САД, и тек онда Русије. Власт се одрекла КиМ, спремна је да направи од Србије рудник литијума и подржава пројекте СЗО и Светског економског форума.
Никола Варагић: Ко је заиста Јелена Беговић и шта је њен задатак
Не подржавам одлазак групе новосадских студената бициклима у Стразбур да би тражили помоћ за борбу против режима (не бих подржао ни одлазак у Москву), али и даље подржавам протесте студената и да се њихови захтеви испуне. Кад је недавно неки функционер ЕУ посетио Нови Сад, хтео је да разговара са студентима, студенти су одбили разговор. Надам се да ће одбити и позив из Брисела. Ако неки студенти и прихвате, то ће бити у њихово лично име или у име групе студената, а не у име свих студената и целе опозиције.
Јасно је да међу студентима и професорима на факултетима има еврофила, либерала и левичара, али мислим да нису већина. Сигурно је и да прозападна опозиција жели да окрене Србију ка ЕУ, то је уосталом и легитимно. Као што је захтев да Србија изађе из СЗО легитиман.
Већина студената и грађана који подржавају студенте није за улазак у ЕУ. У овим околностима и у овом тренутку, мислим да би тешко прошао референдума за савез са Русијом, а референдум за улазак у ЕУ и НАТО сигурно не би прошао. На „крилима” протеста студената нико ко не слуша глас народа не може да дође на власт, а да одмах не изазове бес и отпор грађана.
Ко није способан да дође на власт без подршке странаца, не би требало ни да дође на власт. Ко није способан да решава проблеме у држави без мешања странаца, не би требало ни да буде на власти. Свеједно ми је чији страни агент је на власти. Свеједно ми је ко је на власти, ако цвета корупција. На челу протеста или опозиције не могу бити људи који су цео живот део система.
Волео бих да имамо полицију која хапси корумпиране политичаре и судове који им изричу казне зато што су нанели штету свом народу, зато што краду своје грађане, а не зато што то тражи неко из света. Волео бих да имамо полицију која може да заштити државнике и држављане. Желим да имамо војску која има нулту толеранцију за корупцију и ратне злочине. Желим власт која служи свом народу, а не странцима, и да се само грађани Србије питају о уређењу своје државе. Исто важи за Републику Српску и Црну Гору. Не интересује ме шта о нашим унутрашњим односима мисли неко из Брисела, Лондона, Вашингтона, Москве и Пекинга, само шта народ мисли.
Не дозволити странцима мешање у унутрашњу политику је питање достојанства, доказ слоге и да смо способни сами да решавамо своје проблеме. А што се спољне тиче политике, ту је све променљиво. Без обзира на идеолошки рат, ЕУ и САД ће остати савезници, граница Запада се неће мењати, рат против православља ће се наставити. Са друге стране, не постоје гаранције да ће Балкан бити део руске зоне интереса и да ће Русија (п)остати тврђава православља.
И да се не лажемо, великим силама, властима других држава, такође се не свиђа идеја да грађани њихових држава следе пример студената и грађана Србије, и зато не гледају са симпатијама на протесте студената у Србији. Да ли би неко из ЕУ примио студенте из Србије, ако би у Брисел кренули са иконама у рукама? Или у Москви, студенте који се боре против корупције (етатизма)? Или у Вашингтону, студенте који траже поштовање међународног права?
Ако је ово мистерија, протесте студената не могу угасити ни велике силе. Ако постане глобални покрет, и то ће бити као мистерија, то је више од нас. Иако то није (био) циљ протеста. Циљ је да се испуне захтеви и промени систем. Наш циљ је да мењамо Србију, а не да мењамо свет. Нов систем не може да се гради са старим идеологијама, па нас рат идеологија насталих на Западу, више и не занима. Имамо светосавско предање, као темељ за правну државу, да уредимо своју државу по нашој мери. Како ће свет да реагује, да ли ће се свест о слободи ширити или гушити у свету, није толико важно у овом тренутку. Имамо много наших проблема и много посла је пред нама и морамо да се бавимо нама самима и да све наше проблеме решавамо међу нама.