У којем универзуму жели да пребива наша света Црква и њени Оци, у овом земаљском, блатном, увијек под неком надстрешницом – или у свјетлој Србији окупаној Сунцем Правде и Истине
Фото: Фронтал
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије се 28. јануара оградио од текста једног чиновника Патријаршије објављеног дан раније на званичној интернет страници наше Цркве, у којем шеф Информативне службе СПЦ Душан Стокановић пише против студената који су у току Светосавске академије у Матици српској у Новом Саду хтјели прочитати пјесму предсједника Матице Драгана Станића, објављену 1981. године. Студенти су силом избачени од људи који нису чак ни обезбјеђење, догађај је – као жалосну мрвицу у недостатку материјала –– покушао искористити и Предсједник, те је додатно засладити за све поклонике његове кужине. Он је упад студената окарактерисао као још један покушај рушења Србије, њене историје, културе и традиције. На другој страни, и предсједница парламента је покушала ову вијест са маргина догађања додатно оснажити на свој начин, а она преферира полуусмено назално препознавање усташа међу студентима, кад је слушамо као да читамо сценарио једне давне серије под називом „Брисани простор“, о упаду усташких терориста на тло социјалистичке Југославије.
СПЦ: Текст на сајту о протестима не одражава став патријарха већ аутора текста
Ова Патријархова ограда, односно деманти, није једино посипање пепелом. Иако је прије пар дана направио праву драму на Богословском факултету у Београду због необјављивања датума јануарског испитног рока – мада је и тај факултет такође у блокади – Његова Светост послије напада на студенте у Новом Саду издаје још једно (дакле друго) саопштење у којем каже да је насиље над студентима неприхватљиво и да захтјева одговорност.
Још један војник морао се суочити са одговорношћу, иако је само слиједио наређења. Први министар, исти онај који је недавно пријетио просвјетарима отказима, сâм је остао без посла. Ипак, није свеједно, како је он говорио, да ли се ради о 15, 155 или 1555.
Пала Влада Србије – премијер Милош Вучевић поднео оставку због напада на студенте у Новом Саду
Но, да се вратимо брату Душану Стокановићу, аутору тог спорног текста под називом „Паралелни универзум или допринос студентских протеста савременој науци“, који се одлично уклапао у све оно што се могло чути из званичних извора наше свете Цркве, али није био дисонантан ни лијепо упакованим духовним поукама и бесједама неких професора чију неутралност ремети само тајминг.
Ипак, његово запажање и даље бруји, нарочито послије овог таласа саопштења. Заиста, у којем универзуму живи данас студент жедан правде и шанси за нормалан живот у који ступа? У којем универзуму станује православни вјерник, заокупљен и оптерећен проблемима опстанка, тешког живота, умножених и убрзаних искушења, али у сталном труду и напору да усусрет невољама остане усправан, досљедан увјерењима и принципима. И док је обичном човјеку прелазак из универзума, чије сазвијежђе чине вриједности и узори православне српске традиције, у неки други универзум чије звијезде жмире – Оци цркве, као мешетари и актери политике која не траје ни један дан, већ од јутра до мрака неколико пута окрену свој ћурак, селе се и скачу из свемира у свемир.
Извор: Сајт СПЦ
Српска младост одраста уз слике паралелних универзума цијели свој живот. Али, паметни и устрајни, желе једну Истину, један космос под Сунцем правде. У часопису Поља из 1981. налази се пјесма „Две песме“ предсједника Матице српске:
„На железничкој станици крај ногу
пролазника као за радним столом уз сркуте
вреле кафе,
возови клопају, у ушне шкољке се увлаче
под перонску
Надстрешницу…“
@dejan_arena Neobeleženo obezbeđenje je večeras na veoma grub način izbacilo studente Filozofskog fakulteta iz zgrade Matice srpske, nakon što je jedna studentkinja pročitala prvu strofu pesme predsednika Matice srpske Dragana Stanića, koja se završava stihom „vozovi kloparaju. #maticasrpska #sns #filozofskifakultet #gusenje #napad #batinasi #studenti #fakultet #deca #deca #bojkot #15 #nadstresnica #otpor #gotovje #srbija #kobre #bia #sendvicari #lojalisti
Млади људи долазе на свечану академију у Матицу, желе да изрецитирају пјесму аутору. То је помирење. Смисао. Једна истина која насељава и обликује један космос. У Матици, пак, јоште живи успавани дух који ће испратити још једну Светосавску академију, не желећи да зна за спољашњи свијет. Њима је добро. Пјесник без храбрости, који би да разговара иза затворених врата. Подскупови сна. Још један универзум у низу. Студенти неће. Хтјели су изрецитирати ту пјесму што је рођена давно прије њих и с том пјесмом учинити Матицу матицом опет. Нису дали.
Брат Душан Стокановић је срочио неке конструкције из свог, патријаршијског, универзума – мислећи да добро чини. Није ни слутио да се, по тој науци о паралелним универзумима, они дијеле у бесконачност простом диобом. Мултиверзуми су лаж. Одједном је брат Душан остао сâм, тло су пресијецале невјероватном брзином бездане пукотине.
Душан Стокановић (Извор: Твитер)
Свјатејши је преко ноћи преселио у седми универзум, саопштења писана једна за другим, у страху… Страх за што? Од пријетњи отказом на Богословском факултету до захтјевања одговорности за насиље над студентима.
Зато је врховни ауторитет Света Литургија. Она се не плаши, она је побједничка.
Иако је након Аутокоманде, али и протеста у градовима у којима се никад и ни за шта протестовало није, властима ушла вода у уши, важни тренуци тек предстоје, са приоритетом над свим приоритетима да се сачувају мир и људски животи.
Након Литија у Црној Гори и ових протеста у Србији, измучени и напаћени српски православни народ је у глобалном свијету био једини који се два пута одупро дубокој држави, и то за свега неколико година. Међутим, изненадивши се данашњим саопштењима из СПЦ, питамо се, након врло вјеште и перфидне сарадње СПЦ са по народ погубним системом посљедњих тридесет пет година – уз часне изузетке прије свега у лику Патријарха Павла, митрополита Амфилохија и владике Атанасија – да ли ће брже-боље окренути леђа режиму видјевши да пропада и камуфлирати се уз неку нову власт?
Један буран политички дан у Србији доноси до свог краја оставке, реаговања, саопштења и незаобилазно дневно обраћање Предсједника. Вучић се хвата за поуздано средство – а то је лажна национална политика. Он опет спомиње Матицу српску, обећава да ће се до посљедњег даха борити за достојанство поглавара СПЦ којег мрзитељи цркве називају „Профитије“. Поздравља и захваљује се свом вјерном слуги епископу Сергију из бихаћко-петровачке епархије. То што епископ Сергије ради већ годинама екстремни је примјер шта Црква не треба радити. Духовник мора бити духовник свима, а не само политичким истомишљеницима и спонзорима. Као и предсједник државе – за све грађане. Након свих заокрета, скандала, предаја светиња у Македонији, стиче се утисак да би за владике са патријархом на челу можда било најбоље да се држе пострани. Нисмо, укупно узевши, црквен народ и нажалост много је оних који ће пљувачке страсти задовољавати баш ругајући се и прозивајући Цркву. Највећи манипулатор то зна и покушава искористити тај тренутак, присвајајући улогу заштитника Цркве, а та му улога никако не припада. Црква је народ, а народ је уз студенте. То је важно.
Епископ Сергије: Ко је проклео Александра Вучића да мора да трпи и ударце изнутра
Стога, имајући на уму ријечи брата Душана Стокановића, питам се, у којем универзуму жели да пребива наша света Црква и њени Оци, у овом земаљском, блатном, подјељеном, превртљивом, насилном и незаконитом, увијек под неком надстрешницом – или у свјетлој и праведној Србији, окупаној Сунцем Правде и Истине.