Режиму Александра Вучића пошло је за руком да упропасти свега чега се примио. Да ли ће наш народ имати снаге да се ослободи окупације? Није довољно да Вучић оде. То је само први корак
Фото: Глас Српске
„The worst enemy is not the occupier who comes to your land,
but the compatriot fed by the occupier”
М. Ганди
У бурним временима увек се појављује море текстова и телевизијских репортажа на тему која је дневнополитички у средишту пажње. То је случај и данас. Обиље информација, међутим, представља велики проблем чак и за „професионалца“, а камоли за просечног грађанина. Он после осмочасовног напорног радног дана тешко може да се снађе у том хаосу – како да у тој поплави вести одреди шта је битно, а шта мање важно, која је информација аутентична, а која лажна. То није нимало случајно – власт то намерно ради, не само у Србији. Тако се режим и одржава на власти. Небитне теме представљају се као битне, а оно што већину грађана највише занима и о чему би желели да разговарају режим, уз помоћ својих послушних медија, скрива.
Како је све почело, то је већини у Србији јасно:
– у Новом Саду убијено је петнаест људи у трагедији која је ништа до плод незнања, корупције и бахатости одговорних лица;
– после неколико дана народног гнева добили смо инсценирану патетичну представу у виду оставки из „моралних разлога“ и симулацију кривичног поступка у ком је један министар ухапшен, па брже-боље пуштен на слободу;
– студенти који су и даље инсистирали на кажњавању свих у ланцу одговорности названи су „страним плаћеницима“ и на њих изведени црнокапуљаши.
Ако је неко страни плаћеник у Србији, онда се то најпре може рећи за сам режим Александра Вучића, кога за све ове године његове владавине у првом реду подржавају амбасаде САД, Енглеске, Немачке и Француске. То чине и данас, на концу године 2024.
Оно што истинске родољубе у Србији највише збуњује јесте чињеница да Кремљ и режимска штампа у Русији такође подржавају Вучића. О томе сам последњих три године често писао на Стању ствари, зато укратко:
Путинов режим је у својој суштини олигархијски и антируски. То се види и по војној операцији коју преко две године веома неуспешно води. Само да подсетим на неколико чињеница. Русији није пошло за руком нити да ослободи делове Курске области, у самој Русији. За оне који нису обавештени да поновим: украјинска војска се још увек налази на самој територији Русије!
Недавно је у центру Москве убијен руски генерал Игор Кирилов, заједно са својим помоћником, мајором, човек веома значајан за вођење биолошко-хемијског ратовања. Он уопште није имао обезбеђење. А сасвим безначајни државни функционери и милијардери у Русији имају обезбеђење, које немају ни многи председници. Десетак дана раније у Москви је био убијен водећи руски конструктор ракета Михаил Шатски. У затвору се налазе истакнути руски официри и генерали, доказани ратни хероји, као генерал Иван Попов и пуковник Игор Стрелков. Њихова кривица је што су указали на корупцију у армији. Због критике руске армије и корупције која тамо влада, изгледа да је убијен Јевгениј Пригожин, човек који је на почетку рата, марта-априла 2022, постигао највећи војни успех против украјинске армије. Недавно је смењен руски генерал из генералштаба, оптужен за корупцију.
Никола Н. Живковић: Путинов режим је непријатељ руског народа
Демографска ситуација са руским народом јесте катастрофална. А Путин је од 2000. године на челу и у том погледу ништа се није битно изменило. На делу је процес исламизације Русије. Не заустави ли се овај процес прилива исламског становништва из Узбекистана, Киргизије, Таџикистана и Азербејџана, демографи сматрају да ће до године 2070. руски народ бити мањински и у самој Русији, односно да ће већина становника чинити муслимани.
Ово сам све поменуо јер већина наше јавности мало зна о стварној ситуацији у Русији – или услед непознавања језика, или праћења само државних медија, чија пропаганда није ништа боља од америчке, немачке, француске или енглеске. Поред свега, уверен сам да без руске помоћи Срби тешко могу да опстану у 21. веку. Нада је у томе да у Русији на власт дођу истински представници руског народа.
***
За председника Србије последња је шанса да заигра на националну карту. Али ту тешко више може да нешто добије. Издао је Косово, издао је Србе који живе у енклавама, окружени бодљикавом жицом око Грачанице, Велике Хоче и још неколико села у Метохији. Потписао Бриселски споразум, дао Шиптарима међународни позивни телефонски број, поклонио им Газиводе, увео Србију „на мала врата“ у НАТО, и тако редом. Док Вучић није био председник Србије Шиптари нису могли ни да помисле да пређу „преко моста“, у северни део Косовске Митровице.
НП Отаџбина: Вучић доведен на власт да север Косова и Метохије испоручи сепаратистима
Најинтересантније јесте следеће: да су Вучића подржали неки србски родољуби. Њихова је парола „Студенти, опрез!“ Истина, они то нису тако гласно и јасно казали, али тиме, што непрестано помињу опасност од народне побуне против Вучића, скрећу пажњу да главну реч заправо не воде студенти, већ „страни плаћеници“. А ко су они? Сва та имена непрестано се врте по свим електронским медијима, видео записима и телевизијским каналима. Нека од њих одједном могу да се појављују на Вучићевој телевизији, или да пишу за новине, такође под контролом режима.
Колико сам упознат, верујем да је студентски покрет аутентичан и да, барем за сада, не постоји опасност да га приватизује нека политичка странка или „невладина организација“. А управо ова чињеница представља највећу опасност за постојећи режим у Србији. „Наш“ председник покушава да их разводни бесмисленим обећањима о становима. Коначно је неко рекао „нашем“ председнику: А зашто се ти јављаш? Ниси надлежан, и нико те ништа није питао.
Koliko li se jedan lik nervira na svoje podanike što ne mogu da smisle način kako da iskopaju “vođe studentskih protesta”, pa da može da im kopa po životima i pronalazi neopravdani u 2. osnovne.
Ali znaju za jadac ova deca, nisu pali sa kruške.
Osim toga, #nisinadlezan ! pic.twitter.com/knP9sHD2xF
— Hijena & Lešinar (@hijenailesinar) December 25, 2024
Словом, што се тиче власти, верујем, нико више нема никакве илузије. Режиму Александра Вучића пошло је за руком да упропасти свега чега се примио: од школства и здравства, до привреде и културе. И ако овај режим падне, иза њега остаје пустош. Требаће много времена да се земља поново подигне из пепела.
Да ли ће наш народ имати снаге да се ослободи окупације? Није довољно да Вучић оде. То је само први корак. Погледајмо пример Грузије. Тај нама блиски, древни православни народ оборио је прозападни режим и то тако што је „невладин сектор“, који је имао задатак да држи грузијски народ у ропској послушности према Лондону и Вашингтону, с правом раскринкао и развластио као „агенте страног утицаја у држави“.
Слободан Антонић: После Вучића Србија ће бити олупина (2015)
Главну политику у Србији како у образовању, култури, тако и школству и издаваштву управо воде људи из редова „ngo“, невладиног сектора, који уживају подршку Сједињених Држава, Енглеске, Немачке и Француске. Како је казао Махатма Ганди, велики вођа индијског народа: „Најгори непријатељ није окупатор који је дошао у нашу земљу, већ наши људи које окупатор храни и плаћа.“