Све је било у земљи Србији, / све је било, ово јоште није: / да поп бљује с амвона церковног / да се Име Србско заборавља / јер је оно отров Цркви Божјој, пева коментатор Евсевије
Извор: Стање ствари
Ево шта би на то Његош река, отприлике, ад хок, да се пита.
Отворте се, витешке гробнице
светих славних србских Мученика,
од Косова и пријед Косова!
Ево хуле на ваше брегове,
из губице српскијех попова,
кроз којено смрад Ада прозбори,
Да нам обшту опсује Светињу
и Аманет наше народности!
И устајте из гробница, славни,
да нам славу Србства покажете!
Здружите се, громи и потреси,
земљи србској чисти Образ дајте,
нечистим је духом окаљата,
зла домаћег ка на гори листа!
Протојереј-ставрофор Владан Перишић: Превелики и претоксични утицај национализма на Цркву
Риче попе с каменог Требиња,
из светога Саве Херцеговства
и из дома Светог Василија.
Риче грђе но оџа с мунара,
који зове Врагу у поклоне:
оџа зове богу арапскоме
заборавне да Срби бијаху,
и да том се никад не клањаху;
а поп хули Бога Створитеља,
риче да је Тијело Му отровно,
јер је Памјат Царства сачувало
и још није сасвим изсвијестило,
памти Име које Бог му даде.
Све је било у земљи Србији,
све је било, ово јоште није:
да поп бљује с амвона церковног
да се Име Србско заборавља
јер је оно отров Цркви Божјој!
Глава змије сикће из мантије,
гадно ли је виђет, Боже драги,
ђе из руна овчјег проговара,
пљује отров на четири стране,
протегла се кроз све земље србске,
још досегла у Олтаре Свете,
а реп јој је у Риму сколутан!
Што гојимо змију у недрима?
Какви „оци“, ако Бога знате,
кад нам газе Образ народносни
и кад јавно на име нам пљују?
Већ кидајмо главе тим змијама,
јатаганом Духа Истинога (Ефесцима 6:17),
много их је, замањкат им неће,
па нек гмижу оклен су и дошле!
Јест, не лаже много поп Перишић,
цркви њиној Србство и јест отров,
љути напој што гада спаљује:
то је њина црков Сатанина,
Свјетски Савез сатанских цркава,
који смрди ал још не цркава.
Бог их клео, погане изроде,
што у Србљах пасју вјеру лају,
пола римску а пола стамболску,
и љагају народње Надање!
Те владике, проклете им душе,
на комате расточише Цркву,
србске силе грдно сатријеше:
од Једине Немањића Саве,
пола даше, пола раздробише,
осамнаест архибискупија,
сваки да се архибискуп зове.
Ал цијела је Црква Светог Саве,
но је они виђети не виде,
теке себи раздробише душе,
кукале им мајке кукавице.
Сабрана дела Петра II Петровића Његоша у електронском облику на поклон!
Мален свијет за Адова жвала,
одавно је позоба народе,
тек му србско Име преголемо,
гризе, бали, прогутат не може.
Неће га прогутат, ако Бог да,
и док Христос у Слави не дође!
Стог презримо људско ништавило
и плетења безумне скупштине,
збјежимо се к Духу и Истини,
да јуначки Аманет чувамо,
дивно Име и Свету Слободу!
Борби нашој краја бити неће,
до истраге пасје али наше!
Зато удри докле махат можеш,
и не жали ништа на свијету!
Све је пошло ђавољијем трагом,
заудара земља Антихристом!
Тако би Његош. Ја бих мало друкче, љуће и оштрије, али мене би Стање ствари цензурисало и штројило, а Његоша не смије.
Коментатор Евсевије