Придев „добродошао” пише се као једна реч. Ипак, треба запамтити: када некога поздрављамо, пишемо две речи –„добро дошли” (као и у „добар дан”, „лаку ноћ” и сл.)
Рада Стијовић (Фото: Институт за српски језик САНУ)
Добро дошли
Поздрав „добро дошао” пише се одвојено, дакле, као две речи: „Добро дошли у наш град”; „Драги Петре, добро дошао” и сл. Поздравна синтагма може бити и проширена: „Добро сте нам дошли”.
Придев добродошао (добродошла, добродошли итд.) пише се као једна реч: „Ти си добродошао гост”, „Она је увек добродошла”, „Промене су добродошле”. То је, највероватније, разлог због кога се и поздрав врло често пише као једна реч. Ипак, треба запамтити: када некога поздрављамо, пишемо две речи –„добро дошли” (као и у „добар дан”, „лаку ноћ” и сл.).
Пођите куда сав свет путује
У реклами за туристичка путовања стоји: „Пођите ГДЕ сав свет путује!“ Са становишта норме то је погрешно. Мора се рећи: „Пођите КУДА сав свет путује!“, јер се прилог КУД(А) употребљава када се говори о правцу или месту завршетка кретања („Куда сте пошли?“), а ГДЕ када се говори о месту на којем се нешто налази или догађа („Где сте сада?“). Исто важи и за прилоге негде, нигде, некуд(а), никуд(а) и сл.
Када мало подробније размотримо примере у којима се правила у вези с овим прилозима поштују и која граматике наводе, видећемо да су то углавном глаголи ићи, поћи, доћи, кренути, стићи и још врло мали број њих.
Међутим, глаголâ који захтевају допуну са значењем места завршетка кретања или правца кретања има далеко више. Када бисмо хтели доследно да поштујемо норму, морали бисмо да говоримо: „Куда су се сместили?“ „Некуда сам га ставио“, „Сети се куда то обично остављаш“, „Остављала би ствари некуда и одлазила“, „Гурнуо сам га некуда, па сад не знам где је“, Куда си окачио слику?“ Сложићемо се да мало ко овако говори.
С друге стране, прилог куда често уноси двосмисленост у исказ. Пример с почетка, по нормативним правилима написан – „Пођите куда сав свет путује“, може значити „Пођите на место на које сав свет путује“ и „Пођите путем којим сав свет путује“. Или, ако нам неко саопшти да иде у Грчку, а ми га питамо „Куда?“, можемо добити одговор „Идемо на Атос, Крф, Пелопонез…“, али и „Идемо преко Северне Македоније или Бугарске“.
Изгледа да је време да се од овог правила одустане.
Наслов и опрема: Стање ствари