Запањен сам бројем осврта, али ми се чини да често размишљања читалаца оду у неком другом правцу, неповезаном са темом
Фото: Стање ствари
Помаже Бог свима!
Одговарам са закашњењем, а и ово више површно, не из непоштовања, него због мноштва обавеза.
Велики поздрав и Небојши и Евсевију, хвала обојици за поштене и несвађалачке коментаре, код Евсевија још и заиста духовите.
Запањен сам бројем осврта, али ми се чини да често размишљања читалаца оду у неком другом правцу, неповезаном са темом.
Мени је потпуно несхватљиво да неки православни Србин пише под измишљеним именом, и то обраћајући се потписаном аутору написа. Што ће вам то? Кога се бојите или стидите? И један непотписан човјек позива на то да се ја „угасим“ (!), осуђује ме за нападање „ад хоминем“, и тражи моје биографске податке – па ово је за некога ко тврди да је православац и поштује православне „законе“ врхунац и лицемјерства и јадности. И успут: велики сам поборник чистоте српског језика, па сам сасвим природно превео грецизовани завршетак „-ид“ на „-евић“, што је био обичај и код наших старих писаца и историчара.
Ален Новалија: О равију Елиезеру, предзиђу хришћанства и нојевићким заповијестима
Обећао сам уреднику „Стања ствари“ да ћу послати један чланак о историји Руске матице у Краљевини (то је један мој научни рад, објављен на словеначком, треба га превести и прилагодити), па ћу му приложити и неколико биографских података, тек толико да утолим чудновату жеђ непотписаних „православних“ клеветника. Пошто тренутно немам ни пет минута, ко зна кад ће то бити…
Извињавам се Евсевију за погрешан податак да је „акакијевац“ – још увијек има свакако „зилотски“ стил, па не знам је ли припадник неке друге „зилотске“ дружине или је опет у „обичној“ СПЦ.
Изабраност и они други
И Евсевију и Небојши, и неким другим коментаторима, дугујем објашњење. Наравно да не могу да заступам јудаизам ни као другу религију ни као учења или разматрања попут ових „нојевићких заповијести“ која покушавају да сагледају теодицеју (Божију правду) у вези са остатком човјечанства.
Покушајмо да ствари сагледамо из свог угла. Велики дио српског народа увјерен је у свој посебан положај у односу на већину човјечанства – ми смо Богу дражи и ближи, јер смо православци, риједак сој, ми смо Његови, и због своје вјере смо много пропатили. Ја као православац ово вјерујем, али треба бити свјестан да сличан став имају и Јевреји и Арапи!
Ту се намеће и питање шовинизма, то јест ниподаштавања припадника других народа и вјера. Многи моји познаници, примјера ради, сматрају да су Шиптари прљави и непросвјећени дивљаци, и то ђутуре, који су нам толико зла нанијели, те против којих због тога не треба осјећати превелику самилост, него их у погодном тренутку треба отјерати са земље коју сматрамо својом.
Елем, нису само Јевреји увјерени да су изабрани и да имају право на један, тачно одређен и зацртан, комад ове планете – такви смо и ми. И, мени је драго да смо такви, јер бисмо иначе били слузава западна маса која нестаје у бесмислу и сопственој прљавштини. За разлику од српских захтјева по парчету планете, јеврејско потраживање је настало на основу Божијег обећања које је записано у најсветијој књизи човјечанства. Али, ја нисам протестант који мисли да се све завршава Библијом – ја сам дубоко убијеђен да и ми због наших светиња и наших Отаца и наше проливене крви имамо право на дио планете који потражујемо. Ми као хришћани можда можемо да сматрамо да се Господ предомислио у вези са обећањем Јеврејима, то јест да је ионако знао да они тога никада неће бити достојни, па им је то рекао више као неки идеал. Међутим, покушајмо се бар мрвицу уживјети у поглед и осјећања неког побожног Јеврејина који је убијеђен да је Божија неприкосновена и непромјењива. О томе сам подробније писао крајем 2023. у свом чланку за „Стање ствари“ – „Косово је Израел“.
Ален Новалија: Косово је Израел или Зашто подржавам јеврејску страну
Спасење необавијештених
Треба да објасним и своју сликовиту тврдњу да, према увјерењу неких зилота, свих осам милијарди данашњих људи корача право у ад, спасава се тек њих неколико (стотина) хиљада, док Господ умјесто да заустави даље постојање и размножавање људског рода који блесаво срља у вјечну муку, и даље милијардама даје живот и потомство. Ово је изазвало највише одзива, ако се не варам.
Ту је од врхунског значаја чињеница које људи који заступају такво мњење уопште нису свјесни: за Православље (за које и ја вјерујем да је једина истинска Црква) чуло је веома, веома мало људи. Колико је људи – по духовној љености – у самој Србији заиста упознато са Православљем? Овдје у Словенији сам имао десетак сусрета са људима који никада, али баш никада нису чули за Православље. Прва два пута сам мислио да се праве невјешти, а онда сам се увјерио да је то просто тако – Православље је за већину Словенаца нешто о чему чују отприлике 10 секунди на вијестима за наш Божић: „Danes pravoslavni kristjani praznujejo svoj božič po julijanskem koledarju“ – и снимак гомиле која чека бадњак. Они знају да постоје католици и неки хришћани који не признају римског папу, али даље од тога ријетко ко иде.
И то је тако код Словенаца који су живјели с нама у истој држави, које су Срби ослободили и дали им државност, који нам живе географски врло близу. А шта је са афричким и азијским племенима која никад нису ни чула за хришћанство (данас је, углавном због протестантских и католичких мисионара, таквих веома мало, али их још увијек има)? Да не помињемо муслимански свијет у којем је проповиједање Јеванђеља забрањено, или западно друштво које је крајње расхристовљено – неколико пута сам овдје чуо како људи не знају ни шта се слави на Васкрс, који је у Словенији државни празник „velika noč“. Вјера Лутера и тих неких наших крајњих зилота је, дакле, да ће све те милијарде човјечанства, које због чисто објективних околности никад нису могли да чују ни „Јев“ од Јеванђеља, завршити на вјечној муци. И то све ради неке Божије мудрости и праведности коју ми не разумијемо.
Ја лично вјерујем у оно што сам прочитао код румунског старца (недавно канонизованог) Клеопе – да ће Господ судити људима по четири закона: нехришћанима по закону савјести и закону творевине (одн. природног поретка), Јеврејима по Закону који је дао преко св. пророка Мојсеја, а нама хришћанима најстроже – према Јеванђељу. Тако ће неки хиндуиста у неприступачном сеоцету подно Хималаја, и неки муслиман који је читав живот слушао само о Курану, ипак имати прилику да се успротиве неким одредбама религије која их окружује и послушају Божији глас у себи. А, и неки Западњак или наш Србин који јесте нешто начуо о хришћанству, али има криву слику због околности у којима је растао или због саблазни које ширимо сами ми номинални хришћани.
Извор: Православие.ру
Труле врхушке
Један коментатор (нажалост потписан као „A head full od dreams“ – што би ико умјесто имена и презимена користио неку фразу на енглеском?!) писао је о страним чиниоцима који нас полако уништавају, помињући и Јевреје. Пошто нас сасвим очигледно уништавају и наше сопствене елите, то је као да се читав српски народ поистовјети са продатом шачицом на власти; Срби су, по тој логици, „љигави превртљивци којима Православље и Косово ништа не значе, продали су се, једно раде друго говоре“. Не дај, Боже! Јеврејска врхушка у Америци није ништа мање саможива, сатанистичка и бездушна од англосаксонске и наше српске, а духовно надахнуће добијају из истог извора.
Дакле, сматрам да се треба чувати тих уопштавања, јер је нпр. живи додир са обичним народом у Израелу нешто скроз десето – човјек наилази на гомиле изузетно љубазних и дружељубивих људи, чак и тамо гдје ја то никако нисам очекивао (рецимо, међу ортодоксним Јеврејима, који нама заиста могу изгледати као ванземаљци, поготово стога што их често једначимо са мрзитељском и гласном, не тако бројном али силно утицајном, сектом Хабад-Љубавич). А, свако уопштавање попут „Јевреји су наши непријатељи који желе да униште Православље и владају човјечанством“ неминовно води до мржње и жеље за истребљивањем таквих људи, што нашем народу, а и Православљу у цјелини, никада није било својствено. И сјетимо се да су такав приступ слијепог и глувог осуђивања читавог народа – кад се сваки па и најдобронамјернији поступак тумачи управо обратно – Срби доживјели на својој кожи и још увијек га доживљавају од безмало читаве западне цивилизације.
Ето, то су нека моја размишљања на одзиве пратилаца „Стања ствари“, које још једном позивам да се у коментарима потписују пуним именом, јер сам убијеђен да смо сви, или највећа већина, православна браћа и сестре – што бисмо се једни пред другима скривали или стидјели?! Треба одговорно стајати за сваком својом ријечју и ставом, а не провиривати иза ћошка, добацивати и бјежати, што ми се чини и незрело и нехришћански.