Најбоље је да онај ко може псалме молитвено чита у нашем (тј. црквенословенском) оригиналу, пише коментатор с надимком „Превод“
Псалтир у преводу поч. вл. Атанасија (Јевтића)
Низ објављених псалама је у преводу Вл. Атанасија Јевтића. Новим текстом је ваљда хтео да поправи стари превод Ђ. Даничића. Испоставља се да је грубост, неспретност, рогобатност новог превода далеко гора од неких пропуста присутних у Даничићевом тексту.
Извор: molitvenik.in.rs
На непотпуну адекватност старог превода је указао и Свети Николај Велимировић, али чак ни он није покушао да се подухвати знатног напора „поправке” старог или пак рада на потпуно новом преводу. Потоњи је требао да донесе теолошки исправније термине, што код А. Ј. није баш видљиво, али је очигледно да текст не само да не поседује поетску лепоту, него је неспретан и на моменте комично-погрешан. Нажалост, и као такав се уводи у редовну литургијско-службену праксу у СПЦ. Тако, на пример, чујемо појце да поју „У вечни спомен биће праведник…” На ком ли је то беспадежном језику? Граматички српски сигурно није. Да не спомињемо да је „потерпјех (чеках) Господа” преведено са потрпих (!) Господа. Или обраћање Господу да ме не уведе у „преполовљење” (???) дана мојих. Озбиљнија критика (да не кажем рецепција) превода Псалтира од стране Вл. А. Ј. би захтевала много времена и простора и наравно знања неколико језика. Од иврита, грчког, црквенословенског, до руског, енглеског, немачког.
Из текста Миодрага М. Петровића
Пре него се нађе неко квалификован да се подухвати ове рецензије, нови превод ће се сасвим увући у молитвене служебнике. Срби неће приметити, јер ко још мари за службу и тим мање за преводе. Не примећује ни то да због непажње переводчика чак ни Оченаш није био поштеђен озбиљног пропуста где је „остави нам грјехи наша” преведено са „опрости…”, што је погрешно како према црквенословенском тако и према грчком изворном тексту, где стоји „остави” тј. „афесин”. А да „опрости” и „остави” није исто слушамо на Литургији:
„Проще́ния и оставле́ния грехо́в и прегреше́ний на́ших у Го́спода про́сим.”
Није исто терминолошки а још више у богословско мистичном смислу. О томе је писао брат @Евсевије овде на СтСт, али немам линк да поставим (вероватно овде – нап. СтСт). А за псалме, биће да је најбоље ко може да молитвено чита у нашем (тј. црквенословенском) оригиналу…
Коментатор с надимком Превод
Послушајте још
