Када сам начинила избор да немам децу то је било због тога што ми је било потпуно јасно да је превелика популација наше планете проблем, каже професорка Камила Пармесан
Чланак у Гардијану
Април 2024. године је оборио топлотни рекорд за најтоплији икада још од прединдустријског доба. Предвиђање да ће ова година бити најтоплија од новог система мерења делује као да ће се обистинити. И док климатски активисти ударају у бубањ упозорења, а порицачи глобалног загревања кликћу „објави“ на негативне коментаре на друштвеним мрежама, научници покушавају да огласе аларм и код институција и код шире јавности. Занимљив упитник показао је да многи стручњаци своја сазнања схватају толико озбиљно да на основу њих доносе и најинтимније животне одлуке.
Упитник који је Гардијан послао научницима који су проучавају климатске промене показао је да чак свака пета научница из убеђења бира да нема потомство.
„Осетила сам хормонски нагон, био је врло јак. Тада сам рекла себи – да ли стварно желиш да донесеш дете на овај свет. Чак и пре 30 година било ми је јасно да све иде доврага. Сада имам 62 године и врло ми је драго што немам децу“, каже професорка Камила Пармесан, водећа научница за климатска питања у Француској.
Камила Пармесан (Фото: Lloyd Russell/University of Plymouth)
Није сама. Многе њене колегинице одлучиле су се да немају децу или да имају мањи број деце. У упитнику је контактирано око 843 научника из читавог света, а четвртина су биле жене. Од њих 97 одсто жена је одговорило на упит.
Око седам одсто мушкараца донело је одлуку да немају децу, а неке испитанице су рекле да су већ одавно мајке и да су ту одлуку донеле када је будућност света и наше климе деловала светлије.
„Када сам начинила избор да немам децу то је било због тога што ми је било потпуно јасно да је превелика популација наше планете проблем“, нагласила је Пармесан.
Није само превелика популација забринула научнике. Професорка Реџина Родригез, океанограф на Универзитету Света Катарина у Бразилу одлучила је да нема децу јер страхује за њихову будућност услед промена климе.
„Муж и ја сматрамо да су ресурси на планети превише ограничени. Бирамо да учимо друге и у томе смо се остварили. Нисмо ни тренутак зажалили због своје одлуке“, рекла је професорка.
„Не, нећу имати децу“: Растући тренд
Упитник који је радио „Морнинг консалт“ је 2020. године показао да чак четвртина оних који не желе да имају децу као разлог наводе климатске промене, делом јер не желе да учествују у повећаној популацији и додатној потрошњи ресурса, а делом јер страхују за будућност нових генерација. И анализа Морган Стенлија је показала да „одлука да се одустане од потомства због песимизма везаног за климатске промене утиче на плодност“.
Финансијска компанија „Морган Стенли“: Свака нова беба негативно утиче на климатске промене
Додатна забринутост апстинената од родитељства је и „карбонски отисак“, то јест емисија гасова на коју утиче свако од нас. Процењује се да се одустајањем од једног детета емисија гасова смањује за 58 тона сваке године живота родитеља. Иако је одлука о броју деце лична, научници наводе да је смањење броја деце највећи допринос смањењу карбонског отиска.
Деца нису крај света
Важно је напоменути и став остатка научне заједнице који су се определили за родитељство, они су и даље апсолутна већина. Многи ватрени климатски активисти одлучили су да имају децу и да се, како кажу, баш због њих боре за бољи свет.
Валентин Катасонов: Поводом пола века постојања Римског клуба
„Апсолутно одбијам идеју и као научник и као особа да осуђујемо децу на несрећан живот тиме што смо их донели на свет. Оптимистична сам по питању будућности и постоји много тога што можемо да урадимо да нове генерације имају шансу за добар живот. Узмимо у обзир и чињеницу да се данас живи неупоредиво боље него током прошлог века“, поручила је научница Кејт Стал.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Гардијан/Вашингтон пост/НИН, 13. 5. 2024)