Предвиђена су дифузна дешавања по Београду, почевши са молебаном у храму Светог Саве. На молебану ће, у првом реду, стајати они којима би требало прво читати егзорцизме
Извор: Б92
За 8. јуни је заказан сабор који је помпезно назван „свесрпски“.
Дуг пут смо прешли од Видовдана 1989. који је Слободан Милошевић (зло)употребио да хомогенизује српски народ око своје политике. Маштајући да одржи Брозову Југославију преко леђа српског народа.
Овај „свесрпски“ сабор замишљен је знатно скромније. У центру Београда, изгледа. Много мања држава. И народа је мало остало. Могу да стану на Славију, судећи по најавама. (Чудан избор.) Осим те централне представе, предвиђена су дифузна дешавања по граду, почевши са молебаном у храму Светог Саве. На молебану ће, у првом реду, стајати они којима би требало прво читати егзорцизме.
Званични повод за „свесрпски“ сабор је Резолуција ГС УН о Сребреници. Она, која је усвојена упркос наводним надљудским напорима „нашег“ председника, па сад читав српски народ – оличен у онима који су спремни да крену било куда бесплатним превозом за добар сендвич са чувеним паризером – треба да изрази своја осећања због тога. Тако је барем било речено пре него што је резолуција усвојена. Сада се тај сабор више представља као демонстрација нашег јединства и добре воље према целом свету, са посебним освртом на регион.
Зоран Б. Ђорђевић: Коме је била најпотребнија Резолуција о Сребреници
У организовању овог сабора учествује и друга наша морална и интелектуална громада, Миле Додик. У сваком случају громада. И док Миле прича о плановима за раздруживање од Федерације у БиХ, Вучић даје изјаве како је Србија гарант Дејтонског споразума и поштује суверенитет БиХ. Хоће да демонстрирају јединство на „свесрпском“ сабору, а не слажу се ни у тој најосновнијој ствари. Али је јасно у чему се заправо слажу: у својој потреби да задрже личну власт. Вајни „свесрпски“ сабор и има само ту једну функцију – да што више хомогенизује наш несретни народ са обе стране Дрине, да по могућству привуче на страну власти и оне који нису заинтересовани за дневну политику, али гаје чиста патриотска осећања.
Јасно је да „нашем“ председнику, Александру Вучићу, ни на крај памети није да било шта уради за Републику Српску. Издао је – Бриселским и Охридским споразумом – Косово и Метохију, део сопствене државе, чији би интегритет и суверенитет по уставу требало да брани, а овамо ће да учини све за Србе преко Дрине. Човек заиста мора да верује у Деда-Мраза, да би то поверовао.
Милош Ковић: У сусрет „Свесрпском сабору“ – славље у Београду, пораз на Косову
Најављени сабор ни у ком смислу неће бити свесрпски. Организује га „наш“ председник, чијим радом је задовољан – вели ових дана – и Кристофер Хил, амбасадор САД, човек осумњичен за саучесништво у трговини људским органима. Организацију сабора спроводе експозитуре колонијалне управе, људи „нашег“ председника, широм српских земаља. Учествоваће ко мора, и ко не схвата да не треба. Пристојан, поштен, и паметан свет неће бити ни близу.
Остаје нејасна улога патријарха и врха СПЦ – да ли морају, или не схватају да не треба да учествују у томе?
Тигањ: Сабор СПЦ као састанчење генерала ЈНА у пост-Брозовом времену
Наслов и опрема: Стање ствари