Имамо највећи степен експлоатације радне снаге у Евроазији, јер се за једну рубљу производи три пута више него у Европи или Америци. Чак су у Кини плате више него код нас
Главна вредност наше друштвене свести, која произилази из целокупног система традиционалних вредности, јесте друштвена правда. Поставља се, наравно, питање како је могуће градити економску политику и привредну регулацију тако да се основна, темељна вредност наше друштвене свести гази системом економске регулације, који се гради у корист супербогатих, усредсређен је на шпекуланте, на извоз капитала, на неправедну расподелу националног богатства, штити ову неправедну расподелу, и увећава је.
Рајли Вагаман: Зашто Русија шаље авионе пуне злата за Лондон
И, наравно, у ситуацији такве дисфункције, када су системи управљања и регулације у супротности са основним вредностима јавне свести, не може бити економског раста. Истовремено, ако кренемо најједноставнијим путем, узмемо све изворе прихода и то расподелимо на равне части – а наш основни, главни приход је, нажалост, рента природних ресурса, док је наш рад вишеструко потцењен – нећемо добити много: око сто хиљада рубаља по особи годишње (око 990 евра, нап. СтСт). То нас неће спасти.
Поред оних предлога који су више пута изношени на Московском економском форуму, укључујући прогресивну скалу пореза на доходак, опорезивање ренте, заустављање извоза капитала, ипак бих се задржао на економском развоју, убрзаном економском развоју, као неопходном услову за постизање социјалне правде.
Сматрамо да постоји могућност годишњег повећања бруто производа од најмање осам одсто БДП-а годишње за пет година. За то је потребна двоструко већа стопа раста инвестиција и повећање стопе акумулације од скоро један и по пут, до тридесет пет одсто бруто производа, потребно је троструко повећање издатака за науку да би се генерисао економски развој на основу научно-технолошког напретка.
Не можемо остати економија са најнижим улагањем у науку у првих двадесет земаља – потребно је да повећамо потрошњу на иновацијске активности и истраживање и развој. А без постизања ових параметара економског развоја тешко је рећи да можемо, у принципу, опстати као суверена држава, укључујући технолошки.
Сергеј Глазјев (Фото: Прес-служба Московског економског форума)
Неопходно је вишеструко повећање издвајања за научно-технолошки развој и једноипоструко повећање инвестиционе активности. Данас је стање да имамо највећу стопу раста међу земљама Г7 + Русија, и заузели смо прво место у Европи по стопи раста, али, с друге стране, погледамо ли прогнозу за текућу годину, од тих стопа једноставно ништа не остаје. Заправо, наше монетарне власти предлажу да смањимо стопу привредног раста са три на један и по одсто. Напомињем да су стопе раста остварене у прошлој години остварене супротно прогнозама како Централне банке, тако и финансијског и економског блока наше државе. Односно, наши планери не верују да се могу постићи високе стопе економског развоја.
Имамо око шездесет одсто искоришћености капацитета у индустрији. Кажу нам да нема људи, да је незапосленост мала. У ствари, постоји много скривене стопе незапослености. Поред ниске званичне стопе незапослености, још увек постоје могућности за повећање производње радне снаге роботизацијом и аутоматизацијом. Коначно у Евроазијској економској унији у резерви данас имамо четири милиона радних ресурса.
Немамо ограничења у погледу сировина. Од наших сировина је могуће произвести десет пута више производа него што тренутно добијамо извозом сирове нафте, ниско обрађених метала и хемијских сировина.
Једино ограничење са којим се суочавамо је недостатак новца. Ово је дугорочна политика заоштравања кредита, надувавања камата, ускраћивања кредита привреди, што је главни начин убризгавања инвестиција у тржишну привреду. Односно, са становишта фактора понуде, немамо ограничења за привредни раст – могли бисмо, на основу постојећих ресурса, произвести тридесет посто БДП-а више него што производимо данас.
ММФ: Не повећавати плате у јавном сектору, не ограничавати цену струје, избегавати смањење пореза
Са становишта потражње, чим је Запад увео санкције, а пола увоза долазило је са Запада, на основу учешћа увоза у БДП-у, а на основу чињенице да би отприлике осамдесет посто увезене робе могло бити замењени домаћом производњом, са стране потражње не видимо ограничења за брз привредни раст. То јест, објективно, можемо се развијати стопом од најмање осам одсто раста бруто производа.
Пример таквог економског чуда пред нашим очима је Кина. Она је за двадесет година упетостручила производњу повећавајући стопу акумулације основног капитала седам и по пута, а кинески другови су финансирали ове, седмоструко веће инвестиције, уз осмоструко повећање обима кредита. Реч је о наменским кредитима за активирање и проширење постојећег научног и производног потенцијала.
Предлажемо да се користи овај модел, комбинујући стратешко планирање са самоорганизацијом тржишта, државну контролу над основним ценама и монетарним прометом, обезбеђивање јефтиних кредита привреди, стимулисање предузетничке активности у оним областима где то доноси повећање обима производње и повећање социјалног благостања.
Али јефтин кредит подразумева престанак одлива капитала. Ово је обнављање монетарне контроле, што је уобичајена ствар данас – у Кини, Индији и свим земљама које се брзо развијају нема говора о томе да ли је потребно или не увести монетарну контролу. Све ове земље имају строгу регулативу прекограничног кретања капитала и не дозвољавају одлив капитала у шпекулативне сврхе.
Наш програм усредсређен је на троструко повећање обима промета робе до 2035. године. Да би се то постигло, инвестиције се морају повећати једанаест пута. Истовремено, приходи домаћинстава расту четири пута. Данас је код нас рад потцењен. И кад нам говоре да је прошле године, први пут после много година, стопа раста плата премашила стопу раста производње рада, то је лукавство, јер морамо разумети да је рад дуго био потцењен. И дан-данас вероватно имамо највећи степен експлоатације радне снаге у целој Евроазији. Јер за једну рубљу плате наш радник производи три пута више производа него радник у Европи или Америци. Чак су у Кини плате постале више него код нас.
Из говора на Московском економском форуму 2024.
Извор: Изборски клуб
Сергеј Јурјевич Глазјев (1961) је руски политичар и економиста, члан Националног финансијског савета Банке Русије, а од 2008. редовни члан Руске академије наука. Био је министар за економске односе са иностранством у кабинету Бориса Јељцина од 1992. до 1993. године, члан Државне думе од 1993. до 2007. године и саветник председника Руске федерације за регионалну економску интеграцију од 2012. до 2019. године. Последње три године је министар за интеграције и макроекономију Евроазијског економског савеза (написано 2022).
Посрбљавање с руског и белешка о аутору: Стање ствари