Ми, изгубљени грешници, сто пута обманути, обасути пепелом спаљених градова Донбаса, опрани сузама удовица, јесмо и срећан народ, највећи и најсјајнији. Јер над нама сија Небеска Русија
Икона Богородице Неопалима купина (Извор: Википедија)
Када се Јељцин попишао по шасији авиона у Сијетлу, био је то знак да је Русија пала и да је уместо ње дошла упрљана гума Боинга. По поразу Совјетског Савеза, Запад се свим својим силама острвио на Русију. Запад је ушао у Кремљ, у председничку администрацију, у војску и у тајне службе, у све компаније и министарства, на универзитете и у школе, у позоришта и у руске филмове.
Руске рекламе су биле написане на енглеском. Руски људи су говорили с енглеским акцентом. Русија је постала велики Гвантанамо Беј смештен међу три океана. Русију су надзирали ЦИА, Сорос са његовим уџбеницима, Гајдар са ресурсном економијом, Бродвеј са његовим мјузиклима, Холивуд са његовом фабриком америчких снова и руских суза. Русија је постала медвед напуњен сламом, прекривен побуђавелом вуном.
Мапе Бжежинског су посматрале Русију кроз лупу тражећи је између Јамала и Кољског полуострва. Али крај историје није дошао. Почео је руски устанак.
Атом руске бесмртности, кога нису приметили мрачни антрополози Запада, почео је да се брзо множи и мртвац доведен у позориште анатомије се изненада уздигао и разгромио патологе.
Руски устанак је почео Путиновим говором у Минхену. Настављен је после слома прозападне Грузије, када се Русија вратила на Закавказје преко Рокског тунела.[1] Русија је устала на Криму. Устала је на Блиском истоку повратком руске ескадриле у Средоземље и руских јуришних јединица које су поразиле промаерички ИСИС.
Владимир Путин: Запад је подржавао продор међународних терориста у Русију
Силни, заслепљујући руски устанак у свој својој слави и кошмару настављен је у Донбасу. „Русија се подигла из крпа са сјајним оклопом.” Тада је започео бег Запада из Русије. Сировински милијардери су побегли носећи са собом опљачкане милијарде, пуцајући као што пуцају лопте гаса у мочварама пуним нафте. Гувернери, бирократе и издајнички банкари су избегли, мрмљајући проклетства руском народу, народу који су истјазавали и мучили деценијама. Испарила је нервозна и хистерична интелигенција, попут вилиних коњица који су у ројевима утекли од руских снегова у цветне баште Израела. Запад је однео са собом фабрике аутомобила и инсулина, у бежанији је експлодирао руске гасоводе и на своје (нове) ресторане, бутике и ноћне клубове поставио натписе: „Забрањено за Русе.”
Није сав Запад побегао из Русије. Побегло је стабло, али је остало корење.
Када је покорио Русију, Запад је попут огромне бубашвабе посејао безброј јајашца у руском телу. Она су мировала десетинама година и сада, када се бубашваба упутила на Запад, ларве су почеле да излазе из опни.
Данашња Русија која води борбу на живот и смрт у Донбасу, заморена, опрана сузама и крвљу, победничка и несаломива избацује саботере и кажњава издајнике.
У Донбасу је видљива борба. Али иза видљивог хоризонта, у коме се тенкови Т-90 боре против Леопарда, ракете Кинжал против Хајмарса, Корнети против Џавелина, води се невидљив бој – бој символа.
Руски символи Сергеј Радоњешки, Пушкин и Вернадски су у борби са ониме што значе кула вавилонска, град на брегу – та тврђава подигнута на лобањама покорених народа. Борба ових символа је вечна и трајаће до краја света.
Руски символи одређују Русију као праобраз дивног лучезарног царства у коме нема насиља, таме, угњетавања слабих од силних, богатих против сиромашних, у коме влада божанска правда, у којој може да цвета сваки живот, сваки народ, култура и вера. Тежња ка том прекрасном царству је руски сан. Сан који се остварује радом, на бојишту, на црквеним олтарима, у дечијим колевкама.
Када се појавио у свету, руски народ је кренуо као очарани странац у потрази за том прелепом земљом – бесмртном Русијом, која је првобитно живела на небесима и беше именована у црквеним записима као Царство Небесно, а у делима руских филозофа и песника као Свјатаја Рус.
Ми, изгубљени грешници, сто пута обманути, обасути пепелом спаљених градова Донбаса, опрани сузама удовица, замотани у крваве завоје руских пешадинаца, јесмо и срећан народ, највећи и најсјајнији. Јер над нама се сија неугасива небеска фреска – Небеска Русија.
С руског посрбио: Слободан Јанковић
[1] Прим. СЈ: Тунел за аутомобилски саобраћај који повезује Северну и Јужну Осетију.