Надам се да ће професори и асистенти Правног факултета у Београду убудуће смоћи снаге да одбију учешће на „пилот пројектима“ попут „Право и род“, ма о коликом новцу била реч
На саветовању jeдног удружења правника из правосуђа, привреде и науке, на теми о правном третману тзв. вештачке интелигенције, једна млада особа упитала је како се може обезбедити да вештачка интелигенција не буде „расистичка“. Наиме, у САД је тестиран програм који би пресуђивао и показало се да много чешће осуђује црнце од белаца. И иако је то питање легитимно и води ка промишљању појма „вештачка интелигенција“[1], учинило ми се да коришћена терминологија при постављању питања одаје утисак идеолошке усмерености младе особе.
ITProToday: Чак ни уз ћаскање са ГПТ-4, не постоји никаква „вештачка интелигенција“
Да има разлога за бригу, сведочи агенда пролећне школе, односно пилот пројекта мастера „Право и род“ (Law and gender) која је објављена на Интернет страници Правног факултетa Универзитета у Београду. Читањем агенде да се закључити да је реч о пројекту који кофинансира Еrasmus + програм Европске уније уз учешће ОЕБС-а, пројекат је трајао у периоду 26.5.–5.6.2023. године и предавачи су махом професори Правног факултета у Београду.
Сада би аутор овог текста, грешна му душа, поставио пар (оборивих) претпоставки:
- сви предавачи „пилот пројекта“ су доктори наука из разних области права, те им не може бити непознато да појам „рода“ (gender) није научно дефинисан, односно народски речено он спада у категорију „баби се снило што јој мило“, с тим што је „баба“ у овом случају Западна дубока држава која на овај начин шири гоморитске вредности;
- већина предавача је макар „бацила поглед“ на безумни Закон о родној равноправности (Сл. гласник РС, бр. 52/2021), те је бар донекле свесна да је реч о наметнутом закону, припремљеном од стране страних консултаната и октроисаном од стране страних амбасадора уз „завртање руку“ извршној власти (што свакако није оправдање за домаћу извршну власт), чија законска терминологија није у духу нити српског језика нити српског права, те да исти почива на репресији и као такав представља типски пример идеолошког бича завијеног у обланду закона;
- чињеница да су предавачи већином са Правног факултета, те разноврсност области бављења и завидне биографије доброг дела предавача, указују да је највероватније реч о релативно добро финансираном пројекту споља где су предавачи ту да професионално одраде предавање, факултет заради новац, а да већина њих нема неке идеолошке позиције нити би полазнике учили у том смеру.
Извор: Снимак екрана/Правни факултет
Овако претпостављена ситуација је легитимна и није ретка у академској пракси, јер ко плаћа музику тај одређује и шта се свира. Историјски гледано, „џендер студије“ донекле подсећају на време „самоуправног социјализма“, када је било популарно научно се бавити овим Кардељевим изумом, иако је и тада било јасно да је у претежној мери реч о шареној лажи упакованој у леп целофан (радници који сами собом управљају стварно звучи врло примамљиво). Но, код „џендер студија“, унутрашњост је много опаснија, јер је реч о перфидно упакованим гоморитским вредностима које су као такве корозивне, ма колико квалитетан предавач неутралисао њихова идеолошка полазишта. Притом није спорна научна потреба да се и о тим темама дебатује, али је зато излагање омладине идеолошкој индоктринацији директан удар на будућност српског народа. А онај ко верује да се налет ове идеологије прожете патологијом завршава са „пилот пројектима“, зрео је да купи Бранков мост.
Једно је свест о реалности да таква идеологија влада на Западу, што је студентима, у које спада и аутор текста, сликовито објаснио некадашњи декан и правни историчар, рекавши да је шанса да се нешто објави у еминентним америчким правним часописима на тему византијског или српског права равна нули, осим уколико рад не говори о хомосексуализму. Друго је организовати такве „студије“ на свом факултету у Србији.
Надам се да ће професори и асистенти Правног факултета у Београду убудуће смоћи снаге да одбију учешће на оваквим „пилот пројектима“, ма о коликом новцу била реч. Стубови српског друштва су вредности оличене у породици, предању, вери и ако дозволимо њихово угрожавање кроз имплементације накарадних западних директива и едукација, не остављамо нашој деци ваљану шансу за будућност.
Аутор је правник
[1]који је у доброј мери идеолошки., јер питање је да ли данас на свету постоји „интелигенција“ машина, односно њихових софтвера. Наиме, сваки овакав алгоритам, ма колико моћан био, испомажу неки слабо плаћени радници који уносе податке или „праве везе“, а увек је ту присутан и неки човек на врху који даје задатке или одређује параметре самог алгоритма. И рад самог алгоритма, на шта се питање суштински односило, зависи од података којим је напуњен.