У документу Хрватске академије наука и уметности као услови помињу се одрицање од великосрпске пропаганде, промена односа према Алојзију Степинцу и питање границе на Дунаву
Јасеновац (Фото: Раде Крстинић)
Академици из Хрватске академије науке и уметности усвојили су Документ о заштити хрватских националних интереса, везано за улазак земаља региона у Европску унију. Да би Србија наставила процес евроинтеграција, између осталог, од наше земље се захтева да престане са „подстицањем непријатељства према Хрватској, да се одрекне од великосрпске пропаганде, као што су питања Буњеваца, језика, јасеновачког мита и односа према Алојзију Степинцу“.
На списку је и питање границе на Дунаву, која је, по мишљењу академика, погрешно одређена. Зато је нужан, тврде у ХАЗУ, хитан повратак хрватске катастарске територије, те Шаренградске аде под суверенитет хрватске државе. Тражи се и заштита права хрватске мањине у Србији, али и „потреба дефинисања положаја“ Српске православне цркве у Хрватској.
- Православне су цркве државне цркве, па положај Српске православне цркве не може бити једнак у Србији и Хрватској, у којој та црква треба да има пуну слободу у јавном верском деловању бринући се за верски живот мањине, али реципрочно на равни колико је то омогућено хрватској мањини на подручју Србије. У Хрватској се мора избегавати деловање Српске православне цркве које се може окарактерисати политичким деловањем – тврде академици.
Инсистирају и на достави података из однетих архива, пре свега враћање архива НДХ, архиве ЈНА о „крижним путевима“ и логорима, те о хрватском пролећу. Такође, траже повратак документације однете из Вуковарске болнице, као и неометан повратак и слободно располагање имовином свих који су напустили домове.
- Треба открити сва места погубљења Хрвата за време агресије на Хрватску те имена убијених, уз омогућавање њиховог достојног укопа. Инсистирати на достави података о свим заробљеним и несталим хрватским војницима и цивилима, заробљеницима српских логора, уз одговарајуће дозволе симболичног обележавања места таквих страдања широм Србије – наводи се у овом документу.
Академици се заузимају и за признање „хрватског етничког интегритета Буњевцима“:
- Тражити одрицање од проглашења буњевачког говора Хрвата званичним у Суботици, јер би се то могло схватити као део политичког плана идентитетског растакања хрватске буњевачке заједнице у Војводини, дакле као потирање хрватског националног идентитета Буњеваца.
Патријарх Порфирије у Јасеновцу: Хрватска и ја се јавно волимо, неке ствари сам морао да прећутим
Академици су набројали још много тога, као што је и захтев да се на свим нивоима Србије јавно и недвосмислено призна хрватски језик, до тога да Србија треба да „призна агресију на Хрватску, првенствено плаћањем штете почињене у походу на Хрватску, посебно на културној баштини, уз враћање однетог културног блага, све у смислу моралног и економског извињења Хрватима за почињена зла“.
У ХАЗУ нису пропустили да се позабаве и „заштитом животне средине“. Тако предлаже да треба указати на производњу литијума која узрокује загађење како у производњи, тако и у примени у пракси, посебно у фабрикама електричних батерија. Истичу да Србија располаже с више од 10 одсто светских залиха литијума, као и да треба указати и на проблем ТЕ Колубара, која корист угаљ.
Загреб нас увелико саплиће
Званични Загреб ни досад није пропуштао прилику да Србију саплете на европском путу. Упркос начелном ставу Брисела да билатерарне спорове не треба уносити у преговарачки процес, у више наврата Хрватска је кочила наш напредак захтевима око границе, питања несталих, права мањина, надлежности око суђења за ратне злочине… Истовремено, у Европском парламенту хрватски посланици предњаче у предлагању резолуција против наше земље, а главни су критичари „величања ратних злочинаца“, напада на новинаре, блиских веза са Русијом…
Црној Гори замерају пластику
Када је реч о Црној Гори, у документ ХАЗУ траже се загарантовани мандати Хрватима у Скупштини Црне Горе, као и подршка предлогу заједничке номинације Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватског народа упућеном Унеску. Тражи се и одређивање копнене границе и разграничење на мору.
Зграда ХАЗУ (Фото: Davor Pongracic/Cropix)
- Црна Гора мора одговорно управљати пластиком и другим отпадом како би се смањила количина отпада које доплута до хрватских острва – тврде академици.
Као у случају Србије, они траже да Црна Гора плати штету „почињену у агресији на Хрватску“ и да врати однето културно благо и „затражи опрост од Хрватске за почињена зла“.
Академик Василије Крестић: Чиста усташка идеологија
- Тај хрватски безобразлук урађа плодом што ме изненађује и збуњује. То је апсолутно хрватска уцена. Међутим, мало ко узвраћа истом мером. Каква велика Србија, које територије ми тражимо, њихова се држава заснива на „велико-повјесном праву“ које велича великохрватску политику. Они ни данас не одустају од тога, а то је стварање велике, етнички чисте колико је могуће католичке државе. Они хоће да оптуже СПЦ и да врате хрватску-православну цркву, то вам је чиста усташка идеологија. А чиме они нама удовољавају, укидањем ћирилице, системским смањењем српских жртава.
Василије Крестић (Фото: Н. Скендерија)
Чини ми се да ми негде правимо уступке таквим безобразлуцима због уласка Србије у Европску унију. Мислим да је уступак и то што је Музеј жртва геноцида одликован Сретењском наградом.
Академик Матија Бећковић: Напустите улогу претпостављеног
- Кад са нама не би разговарали као претпостављени, можда бисмо се лакше договорили – каже, за „Новости“, песник и академик Матија Бећковић, који је и досад увек кратким и бритким ставовима „гађао у мету“ коментаришући прилике у региону.
Академик Љубодраг Димић: Иступ политичког карактера
- Да је то рекла нека политичка организација, ја бих разумео, али то је рекла Академија наука и уметности. Нека правила обавезују и Академију у Загребу и Београду. Рекао бих, ајде, да седнемо да разговарамо о „јасеновачком миту“, да погледамо изворе о Степинцу, па да дођемо до нечега што је историјска истина. Овакви иступи политичког карактера не припадају институцији дугог трајања каква је Хрватска академија науке и уметности. Деловање Српске православне цркве, као и других верских организација у свакој држави је регулисано законом. По тој закономерности, значи да овде ускраћујемо права католицима, а Србија би се тиме вратила век уназад. Они могу да траже промену закона, али тај модел понашања није у сагласју са Европом и 21. веком.
Ј. Керблер, М. Станојковић
Наслов и опрема: Стање ствари