Пајац из фрижидера нахранио је све и опет нам се свима цери. Честитао је Хил, огласили се, како је Шојић примећивао, после гласача и бирачи, остаје СНС да нас тлачи
Слободан Јанковић (Извор: Јутјуб)
Како куд се дедоше избори, па тек што су били, у недељу трећег априла? Па зар нису тема санкције Русији? Јесу, наравно, али зашто је могуће да Вучић – који се хвалио да смо једина европска земља која није увела санкције земљи која нас брани од западних оптужби за геноцид, која нас подржава у борби за нашу свету земљу, и којој смо историјски дужни – сада говори да смо политички опредељени за ЕУнију?
Могуће је јер су, између осталог, и избори такви какви су били. А ево, понављају се у Београду на неколико места, ваљда да би Борис Тадић ушао у градску скупштину, или да би Пинкоид написао да је Ђилас политичка стварност? Ово нису били избори као они пре 2020, а и објаснићу зашто. Ови су оставили горак укус и два закључка: Народ је жељан промена, али (ови) избори су представа, а у представи улоге су унапред подељене.
Zašto je Željko Mitrović počeo da oslovljava Đilasa s „dragi Điki“
Зашто ово нису били избори као, рецимо, 2016. године? Зато што се пре 2020, у осам заврши гласање. Тада радикали први, па и остали, почињу да износе прелиминарне резултате. Јављају се наводни ауторитети ЦЕСИД и ЦРТА, и то већ пре десет – или најкасније у десет увече, дакле два сата по затварању биралишта. Тако је рецимо и Републичка изборна комисија (РИК) на ванредним парламентарним изборима 2016. године већ исте вечери у 21:58 изнела прве прелиминарне резултате и наставила да их износи и после поноћи, као и саме странке учеснице (овде). Овога пута је Владимир Димитријевић, али не публициста, професор српског језика и књижевности, неуморни читалац и тумач књижевности, црквених збивања и светског културног рата, него напредњачки кадар, директор РИК-а, закључао РИК и послао запослене на спавање. Кад га je већ велики вођа вероватно обавестио, он мора да зна зашто тако и треба.
А у недељу трећег априла? Мук, није било резултата. Огласише се Бошко – који је непланирано ушао у парламент – и Милица Заветница, али опет само о сопственим резултатима. Шта је са оним читањима „Према прелиминарним резултатима наше странке (коалиције, организације…) овако изгледају резултати гласања за…?“ Ништа од тога. Овако, огласио се велики вођа, прогласио је себе за победника. Како рече мој друг Марко Јоксић: „И Вучић сит и странке на броју”. Преко ноћи су испарила обавештења о ванредно бројним неправилностима. А и она која су била, заправо и нису, како јавља ДСС – чији је представник одбио највећи део приговора на гласање. Потом је уследио позив чланству да гласа за Тадићеву листу и то преко Твитера. Наша јавност није била нешто заинтересована око папазјаније власти са референдумом о промени Устава и бројним нерегуларностима које су га пратиле (овде). Међутим, сада та јавност, то јест народ који је гласао, није ни имао прилику да одбрани свој глас. Готово свима је добро.
Десио се театар, представа „избори 2022. године“. Гласао сам, гласали су многи. Традиционално се сумња да су гласали и покојници, мада је овога пута пре могло бити умножавање феномена „Бодрум” – то јест гласање Срђана и Милене који су тог дана одмарали од посла у Штутгарту, Бирмингему, Малмеу, Сиднеју или где год, али је њихов глас уредно забележен у отаџбини. И шта мари, „(б)јеху мушка прса охладњела, а у њима умрла свобода”. Ученик Јесењиновог црног човека, пајац из фрижидера, нахранио је све и опет нам се свима цери. Честитао је Хил, огласили се, како је Шојић примећивао, после гласача и бирачи, остаје СНС да нас тлачи.
Има ли неког добра у тој шаради? Има – јер су назадњаци коначно и парламентарно назадовали. Они више немају самостално већину у Скупштини Србије. Чак ни свих 120 (и можда по неки приде) нису формално у СНС-у. Родољубиве странке и организације – све и да су у дугорочнијем договору са системом – не могу (а да не пропадну) да подрже санкције Русији, не може то лако ни СПС. Показало се да српски народ не мора и да је Морамо политичка инкарнација ЛДП-а са истим политичким дометима. СНС нема већину у Аранђеловцу, иако се о томе ћути. Јасно је да ће изгубити следеће изборе у Новом Саду и у још градова и општина.
Пад је коначно кренуо, пад криминалних координатора, неспособне, надмене и корумпиране мреже и он то вероватно зна.
Слободан Јанковић, Српски демократски савез
Прочитајте још
- Слободан Јанковић: Кад западнемо у очај – сетимо се војске наших Светих
- Слободан Јанковић: Криминална власт брани себе, а не Косово и Метохију