Јасеновац је био још један пакао на земљи за Јевреје. Епика варварства и болећивости режисера Антонијевића хоће да представи да је тежиште заправо на уништавању Срба
Дара из Јасеновца
(Los Angeles Times, 4. 2. 2021)
„Дара из Јасеновца“, српски филм на тему из Другог свјетског рата, драма је о дјетету у логору за истребљење. Вјешто направљен у сврху манипулације, нативистички, с танком глазуром историјске стварности, представљаће испит стрпљења чак и за најстроже проучаваоце културолошког представљања геноцида.
Истина, фашистичка Хрватска под терористичком управом усташа била је кошмарни марионетски режим Сила осовине, а њен велики комплекс логора Јасеновац још један пакао на земљи за Јевреје. Међутим, епика варварства и болећивости режисера Петра Антонијевића хоће да представи да је тежиште заправо на уништавању Срба, и да су дјеца имала логор за себе. Да макар нема призвук скупљања бодова у давнашњим локалним размирицама… Сцена у којој се нациста згражава над призором садизма својих хрватских домаћина у уредним униформама (укључујући инцестни однос између брата и сестре) спрам српских затвореника јасно говори да је у питању пропаганда.
Нама је највише запала за око опрезна српска дјевојчица Дара (игра је Биљана Чекић), десетогодишњакиња са зрелошћу четрдесетогодишњакиње, која, окружена суровим војницима, злим опатицама и мајчинским фигурама и заштитничким и сумњивим, не допушта да је одвоје од млађег брата. Бити на страни Даре и затвореника изложених бруталностима је лако. Тешко је, међутим, схватити како нам било шта од тог може допринијети да разумијемо то чемерно доба. Нарочито одбија Антонијевићева употреба елемената фантастичног код сваке смрти – гдје, на примјер, ликови израњају из засљепљујуће, сњежне бјелине и улазе у вагон, сједећи једни поред других, да би се све потом користило за стварање напете атмосфере.
Можда најциничније од свега је да је „Дара из Јасеновца“ кандидат Србије за овогодишњег Оскара. За жаљење је што је то још један знак да за неке људе пут до награда и угледа – и, изгледа, дјелотворно слање порука комшилуку – води преко Холокауста.
С енглеског посрбило и приредило: Стање ствари