Шта да се каже о оним професорима који су пре пет и по година позитивно оценили докторат Синише Малог
Поништена дисертација Синише Малог Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије (Фото: Н1)
После пет и по година расправе (или њеног избегавања) о сумњивом докторату Синише Малог и очигледног страха учених и мудрих професора београдских факултета, коначно је 21. новембра дошло до преокрета и наговештаја да ће ова смешно-жалосна прича добити свој крај.
Одбор за професионалну етику Београдског универзитета једногласно је, након двочасовног већања, утврдио постојање неакадемског понашања Синише Малог приликом израде докторске дисертације, јер је у делу доктората „дословно преузимао текстове, односно целе пасусе из текстова других аутора, без навођења имена тих аутора“.
Тиме је Одбор закључио да је Синиша Мали повредио члан 22 Кодекса професионалне етике, па ће своје решење доставити Сенату Београдског универзитета како би његови чланови поступили у складу са „Правилником о поступку поништавања дипломе и додатка дипломе“.
Није наглашено да је докторат плагијат већ крађа туђе интелектуалне својине. Што ће рећи: није шија него врат..
Мудроме доста.
Ко је после оваквог закључка Одбора за етику Београдског универзитета помислио да ће плагијатор и министар финансија – не само због крађе туђе интелектуалне својине већ и вишегодишњег упорног обмањивања јавности о аутентичности свога преписаног доктората – поднети оставку на место у Влади, (што је – у оваквим случајевима сасвим природно – у уређеним земљама) тај несумњиво не зна ништа о приликама које владају у Србији. .
Тако необавештени човек могао би затим – ако већ сам Мали не поднесе оставку – да очекује како ће Влада предложити Народној скупштини да Синишу Малог разреши дужности. а у исто време постави новог министра финансија,, и, природно,, веома би се разочарао када би схватио да се то неће догодити. Погођен саопштењем Одбора за етику Београдског универзитета, Синиша Мали је кратко изјавио:
„Знам колико знам. Знам да то нисам урадио, али то што некоме ова тема значи политички не могу ни да коментаришем; у сваком случају, ја ћу се у наредних неколико дана посебно и обратити на ту тему, а сада сам заузет усвајањем буџета за 2020. годину“, да би већ следећег дана додао: „Много сам напора уложио у своје последипломске студије и веома ми је тешко да прихватим одлуке политичке комисије. Народ је најбољи судија, а не политичка комисија.“
Синиша Мали (Фото: Весна Лалић/Рас Србија)
Било би чудо над чудима да се овим поводом није огласио и Аца Србин који је рекао да је одлука Београдског универзитета „дубоко политичка“, али да она неће утицати на место Малог у Влади, јер се за избор министра анализирају успеси. „Рад Синише Малог нисам читао и не могу да дајем суд као што то чини необразована елита… Срамота је да о једном од најбољих студената говоре нешколовани, најгори и вечити студенти…”
Аца Србин, који, иначе, свакодневно крши Устав Републике Србије, и у овој прилици је то учинио преузимајући надлежности Владе и Народне скупштине, и недвосмислено саопштио јавности како је он одлучио да Синиша Мали остане у Влади.
Тиме се у јавности стекао утисак да је ова непријатна ситуација са преписаним докторатом решена на најбољи могући начин и задовољство преписивача, „народа”, који цени његов рад, а, несумњиво, и самог Аце Србина.
Међутим, да није готово и кад све изгледа готово, показало се већ 24 часа касније, када се Аца Србин поново огласио у вези са судбином министра плагијатора и саопштио „како њему не пада на памет да се клања политикантским одлукама, али да Синиша Мали мора да плати политичку цену, зато што није раније – кад му је он саветовао – поцепао докторат и написао (ваљда: преписао?) нови, а да је сада за то касно“.
Поново је, очигледно, урадио оно што није у опису његовог радног места, али томе се више и не вреди чудити., јер је он, заправо, приграбио право да одлучује о свему и свачему, па тако и шта ће бити са министром „Ресавцем“. (Хоће ли и он, као и неки други незаменљиви кадрови странке, бити „кажњен“ бољим положајем?)
Јавила се, у међувремену, и председница Владе. Да каже како је „политичка одлука“ Београдског универзитета донета под притиском и уценама, да она не види разлог да тражи оставку свога министра. а да ће се свакако консултовати са Ацом Србином…
Тако се наставља жалосно-смешна прича о преписаној дисертацији која захтева још један одговор: шта да се каже о оним професорима који су пре пет и по година позитивно оценили докторат Синише Малог? Да ли су том приликом били само нестручни и лењи да се озбиљно позабаве овим текстом или и поткупљени?