Пети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је проф. др Драгиша Бојовић. Серијал припрема Владимир Димитријевић
Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац
Уместо увода
С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре.
Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити у личне полемике и надгорњавања, него ће високо држати заставу начелности и свесрпског интереса, подсећајући на основну чињеницу: Великомученички Јасеновац не треба да нас раздваја, него да нас, у Христу и Небеској Србији, спаја.
Професор др Драгиша Бојовић: Прилози за историју бола
Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу?
Несумњиво је да припадамо народу који не негује културу сећања, што је добрим делом производ историјских дисконтинуитета у којима смо се често одрицали имена, идентитета, сећања. И садашње политичке елите грчевито се боре и својски су предане одрицању прошлости, без обзира шта је садржај те прошлости: историја радости или историја бола. Мало је народа који имају такву историју бола какву имају Срби. У њој кључно место заузима Јасеновац, симбол космичке трагедије, место тријумфа зла, дворана јаука, поднебесје туге, земља опрана крвљу мученика. Према таквом Јасеновцу треба изграђивати пијетет у коме неће бити места за мржњу према злочинцима, јер свака нова мржња узима нешто од трагике којој се ништа не сме одузети. Она мора бити сачувана, бити део свеукупног памћења, које не чини само историја бола већ и историја радости. Без обзира колико парадоксално звучало, трагедија Јасеновца нас чини узвишеним јер нисмо припадали злочинцима већ мноштву мученика. То, истовремено, треба да буде императив да се никада више не дозволи овакав злочин над Србима. Предуслов за то је неговање сећања кроз загрљај садашњости и прошлости, кроз живи поглед у очи које су остале без погледа.
Драгиша Бојовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу (Фото: radioglas.rs)
Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?
На срећу или нажалост те полемике нисам довољно пратио. Могу само да кажем да је свако намерно умањивање или тенденциозно повећавање броја жртава грех према свакој жртви и тешко понижавање истине, која се не заснива само на броју већ много више на ономе што се не може ничим измерити.
Владимир Димитријевић