Европска комисија оцењује да овакво решење смањује плурализам, може утицати на квалитет образовања и довести до политизације наставног програма
Фото: eduforum.org.rs
Европска комисија је у најновијем Извештају о Србији, у оквиру Поглавља 26, које се односи на образовање и културу, указала на ризике које носе измене Закона о уџбеницима, усвојене у децембру 2025. године, којима је јавном издавачу дато ексклузивно право на израду уџбеника из историје и географије за основне и средње школе, почев од школске 2027/2028. године.
Европска комисија оцењује да овакво решење смањује плурализам, може утицати на квалитет образовања и довести до политизације наставног програма, саопштио је Еду форум.
Из Извештаја ЕК о Србији, 2026, поглавље 26 (Извор)
Из те организације оцењују да оваква оцена Европске комисије потврђује оправданост упозорења на која су указивали још током веома кратке јавне расправе о изменама Закона о уџбеницима, али и након његовог усвајања.
Подсећају да је одлука о увођењу националних уџбеника образлагана потребом заштите националних интереса и тврдњама да постојећи уџбеници не посвећују довољно пажње националној историји, уз истовремено пласирање наратива да нам историју пишу странци.
Дарко Адамов: Избачени проблематични делови Клетовог уџбеника историје за 8. разред
“Међутим, Еду форум је од почетка упозоравао да овакво решење носи озбиљне ризике по образовни систем, пре свега у погледу нарушавања плурализма, ограничавања различитих ауторских и стручних приступа и могућности снажнијег утицаја дневне политике на образовне садржаје, нарочито оне који се односе на историју. Сматрали смо да се квалитет уџбеника не може унапредити укидањем могућности избора, већ искључиво кроз транспарентне процедуре, стручну одговорност и јасне стандарде квалитета”, истиче се у саопштењу Еду форума.
Та организација сматра и да би један од првих корака нове владе и новог сазива Народне скупштине требало да буде измена Закона о уџбеницима у делу који се односи на увођење националних уџбеника.
Слободан Антонић: Баш колонија или Како је број националних уџбеника пао са седам на два
“Сматрамо да нова власт треба да направи јасан отклон од праксе претходне владе, која је важне одлуке у области образовања доносила без довољно јавне расправе и стручног дијалога, занемарујући притом упозорења стручне јавности. Измена овог законског решења зато није само питање промене образовне политике, већ и прилика да нова власт покаже спремност да образовну политику гради на принципима плурализма, стручности, демократског дијалога и уважавања различитих мишљења”, истиче се у саопштењу.
Опрема: Стање ствари