У част јубилеја доносимо две песме Драгана Хамовића – „Ракићев начин“ и „На Газиместану“
Газиместан (Фото: Драган Хамовић)
Драган Хамовић
Ракићев начин
(„Најлепши час сам доживео једног дана
године, на Гази Местану. Не знајући
да сам и ја ту, један млад официр је
рецитовао ову песму.“)
Говор је говор, биран и накићен,
Али како да с руба искорачим,
Без речи, решен, заједно с Ракићем,
Лирске изјаве сматрати коначним.
Човек трепетан у речи уноси
Дуг који ничим не може пребити.
Сам бити улог у корист дужности,
Уздржати се и не победити
Ни кад званично огласе победу
На лицу места, дванаестерцима
Нестварно стварним – када те доведу
Право на поље радосним прецима:
Сав жив си, свестан и препун праслика,
Споља комита – изнутра јасика.
На Газиместану
Газим живу земљу. А у живој слици је
Газиместан, стражa туђинске полиције.
И прече ми приступ Теби, Газиместане!
И човек би начас да нетрагом нестане!
А ту где је кула и клетва се подиже,
Све да неће, путник се тргне и продише
У великом даху… Мада ситни, митљиви,
Згреје нас косовски, стални бој невидљиви.
И већ нисмо своји – ма препреке све би ми
Срушили, огњени и непоколебими,
Архетипски моји витезови прекрасни!
Само да ми, ево, све до један, не касни!
Поезије мањка. Све поднео болно си…
Празниш лице места, због виших околности.