Било би поштено да се тзв. Студентска листа лепо представи као Пајтићева листа и да људи знају
Студентска конференција о прислушкивању, 2. септембар 2026. године (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/Studenti u blokadi)
Период иза нас обележила је смрт и сахрана генерала Ратка Младића, ратног команданта Војске Републике Српске. Мислим да је само на овом порталу објављено неколико веома добрих и детаљних текстова који објашњавају значај тог човека. Испраћај се, пре свега захваљујући кључној улози цркве, и наравно породице, претворио у, с једне стране интимни лични чин испраћаја човека који је 15 година провео одвојен од својих, а са друге у достојанствену, мирну и духовну процесију где је централни чин била молитва и заупокојена литургија.
Веома важан део читавог процеса је што апсолутно није било политичких порука, није се говорило о другима и што је догађај одисао смирењем и достојанством. С других страна је очекивано стигла неограничена количина мржње, увреда, беса итд. (Хрвати из БиХ, који су покушали да нешто кажу против званичног наратива, одмах су остали без посла и заћутали, видно показујући потпуно другачији став него Загреб). Основни спор и разлог за све то је што се очекује да Срби прихвате и усвоје хашку верзију „историје” деведесетих и наратива о том периоду и да то интериоризују и преносе својој деци и кроз образовни систем. А они то неће.
„Ништа није природно”
Но исти ти Срби, односно они за које гласају на изборима, дозвољавају да им децу уче из књига које контролишу странци и из којих се изливају разна друга чуда. Ево јуче ми дође син из школе након првог часа социологије у четвртој години средње, на коме одмах крећу са „нормализацијом истополне привлачности”. У школи где смо га послали да учи хемију и биологију.
Клетов уџбеник социологије за 4. разред средње школе (Фото: Миша Ђурковић)
Аутор, у стандардном конструктивистичком напору да одбаци значај биологије и полова у корист џендера, објашњава да су људи тек тако навикли да одређене друштвене улоге и понашања везују за мушкарце, а друга за жене јер (погрешно) сматрају да је то „природно”. Но, немогуће је рећи шта је то природно понашање, те је дакле све природно.
Цитирам:
„У том смислу чак ни репродуктивна обележја данас нису више табу тема. Обично се за та обележја везивала сексуалност, која у основи представља манифестацију сексуалних осећања. Из биолошке перспективе, сексуалност је предодређена полом, а из родне перспективе, изражавање сексуалности је друштвено условљено и нема ничега неприродног у сексуалној привлачности између особа истог пола”.
Аферим. Да напоменем да су на овај начин директно угрожена права мене као родитеља хришћанина да се дете образује у складу са мојим верским и вредносним убеђењима, што је гарантовано свим међународним конвенцијама и Уставом ове државе.
Објашњење пола, рода и сексуалности у Клетовом уџбенику социологије за 4. разред средње школе, аутора Владимира Вулетића (Фото: Нови стандард)
Дакле, може да се испрати Младић са све гардом и државном заставом Републике Србије, али ћеш онда да дођеш у школу и да те научимо на џендере и истополну љубав. Е баш то је Вучићева Србија.
У питању је уџбеник чувеног немачког Клета који у Србији држи бар две трећине тржишта уџбеника, а аутор уџбеника социологије је редовни професор на одељењу социологије на Филозoфском факултету у Београду, колега Владимир Вулетић. Људи којима сам приватно послао ове цитате из уџбеника питају ме због чега не напишем или не урадим нешто поводом тога, јер јавност углавном није упозната са тим стварима.
Мој одговор је да не могу више заиста. Последњих петнаестак година водимо крваву борбу против целог тог система, који је идентичан као хашки историјски наратив, и пуно тога смо успели да зауставимо. Уз прогоне, суђења и друге проблеме које смо имали. Али је проблем што је то званична идеологија власти. Због тога, кад ми зауставимо одређене програме на вратима, они ускоче кроз прозор. Односно: кад успемо да избацимо из уџбеника биологије, ето га у социологији.
Од наредне школске године измењени уџбеници за биологију за осми разред
Наиме, Брисел не одустаје од својих агенди које гура преко свих нивоа државне управе и власти, преко агенција, издавача, својих НВО и пре свега политичара које доводи на власт. Власт која нема никакву идеологију или вредносни систем, даје им све, осим кад се људи побуне па процени да би од тога имала штету. И тако то иде, а агенда напредује. Проблем, као и са Хагом, није агенда која нам је јасна и прилично отворена, проблем је власт, и ова и прошла и будућа… У земљи Србији све је уочљивије како народ иде на једну страну, а читава политичка и остала елита на другу, и то је дугорочно врло проблематично и опасно.
Основни проблем са том истом агендом је што је њено крајње исходиште, како је Дугин уочио, епштајнизам. Уопште немојте да сумњате да је на крају тог пута нормализација и педофилије, и инцеста, и зоофилије, јер ако ништа није природно, зашто и ови табуи не би били укинути, као што се на Западу заиста ради на њиховом постепеном укидању.
Срби су били први народ у Европи који је почетком деведесетих устао бранећи не само животе, већ и оно што је од века и света нормално, а управо против комплетне епштајновске агенде. И када епштајновски Ле Монд објави да Срби и даље живе у паралелној реалности, то је најбољи комплимент који може да нам да.
Да, Богу хвала, не желимо да живимо у епштајновској реалности и да делимо епштајновске вредности, наративе и визије света. Уз то, да вас подсетим, након свих разоткривања Епштајнових фајлова нико у Америци није ухапшен нити осуђен за најболесније чинове који укључују отимање деце, педофилију и друге облике чистог сатанизма. Ваљда сад тамо сматрају да је и то у реду пошто ништа није природно.
Афера Коњух
Иначе, прошли текст, који је био покушај прегледа онога што нас очекује на изборима у српским земљама у наредних годину дана, изазвао је доста пажње, а почашћен сам и саопштењем, ни мање ни више, него званичног налога навијачке групе Делије север на телеграму. Момци су написали да сам салонски, односно квази интелектуалац.
Ваљда су они сви доктори наука па се сматрају позваним да дефинишу ко стварно јесте, а ко није интелектуалац. Раније сте по признање да сте некакав интелектуалац ишли на факултете, писали књиге итд, а сад вам изгледа треба сертификат са шипке. Шалу на страну, толико је овде све поремећено и толико се изгубио сваки ред и разумевање чији је шта посао да се све претвара у огроман ријалити у коме свако може да вређа, прича, али богами и ради шта год хоће.
Ето тако и „наша деца” завршише велико пленумско гласање. У недељу су се у медијима и на мрежама појавили резултати према којима су отписани и ректор и онај истакнути професор активан на подкастима. Они који су пратили шта се стварно иза сцене дешавало овим другим резултатом ни најмање нису били изненађени, али је склањање ректора, за кога се сматрало да је сигуран носилац листе, прилично занимљиво и наводно изненађујуће, чак и за оне који су највише утицали на коначне листе.
Људи не знају да универзитет у Косовској Митровици има само једно место, а новопазарски чак девет на листи. Питао би човек зашто, али пошто су то све анонимни налози и конспиративни системи, а који се ваљда боре за демократију и транспарентност (!?), немате кога да питате.
Лепо би било да нам неко објасни и у којој вези стоји заборављени Коњух са овим резултатима. Коњух је оно село код Крушевца где су ономад органи ове државе којима је неко напрасно дао налог да раде свој посао (а што у претходном периоду нису радили) пронашли ни мање ни више него пет тона зелених опојних супстанци. И то код човека који је одборник владајуће странке, блиско повезан са локалним властима итд.
Зашто је то важно? Цела та афера је директно гађала једног високог државног функционера коме се изгледа свидела идеја о промени власти (чији је део) и који је и свој локални део укупне структуре почео да шифтује у неком другом правцу. У исто време унутар тзв. студентског протеста постојало је једно крило (наводно део националних студената) које је заговарало да је будућност у сарадњи са једним, „здравим” крилом СНС.
Кажу зли гласови да је после Коњуха онај први човек одустао од таквих идеја, покајао се, вратио се на регуларни режим функционисања, а да се у исто време екипа која је стајала иза те фракције студената напрасно пасивизовала и престала да се меша у дешавања.
„Gašićeva odgovornost je neupitna. Ukoliko nije znao za marihuanu i akciju policije, onda se postavlja pitanje sposobnosti osobe koja je obavljala najvažnije bezbednosne funkcije u državi“ – Ivan Mandić.
🖊 Nikola Pavlović
Slučaj „Konjuh“👇https://t.co/l3b1EMV3D0
— Radars_rs (@RadarsRs) February 5, 2026
Невладине организације
Тиме је, условно речено, британски фактор нестао из укупног замешатељства, чиме је наводно ослабљења и тзв. национална фракција међу студентима. Отуд се све завршило готово потпуном доминацијом немачке струје, која занимљиво и у Црној Гори тренутно игра важну улогу у препакивању политичке сцене пред јунске изборе.
Дејан Мировић је у недељу увече после гласања пленума директно прозвао Пајтића, Дулета Петровића и остатке Демократске странке као најважније управљаче гласањем иза сцене унутар студентске листе, чији ће кандидат за премијера бити Дејан Шошкић. Ту је негде и Небојша Зеленовић, кога прозива Ђилас ових дана, дакле онај део ДС који је највише био наслоњен на Немце и који нам је 2010. подарио војвођански хабсбуршки Статут. Стога би поштено било да се тзв. студентска листа лепо представи као Пајтићева листа и да људи знају на чему су.
Кад смо код тзв. студената, не треба заобићи ни оно обраћање шест телетабиса у простору симболичког назива Миљенко Дерета. Дакле, прво појављивање представника тзв. студентских протеста и студентске листе пред лицем јавности симболички се дешава у просторијама Грађанских иницијатива које носе име по њиховом покојном оснивачу.
Да се подсетимо, у Парезановићевој књизи Хибридни рат пише да су овде кључну улогу играле две невладине организације, а рекао бих да је осим неизбежних Грађанских иницијатива мислио и на Иницијативу младих за људска права. Сво финансирање активности Прогласа, студентских протеста и целог пакета иде преко њих, а Грађанске иницијативе су недавно у координацији са Бриселом водиле и оно противзаконито враћање у РЕМ четворо људи који су претходно јасно дали оставку. Отуд је сасвим природно и у складу са стварном идеолошком природом протеста да се „студенти” и огласе код финансијера.
Марко Парезановић – Једна од најинтригантнијих фигура у српским службама безбедности
Они су избацили страшну бомбу о томе како их прислушкују, како се уграђује шпијунски софтвер и како, замислите, ова власт врши незаконита прислушкивања људи. То показује колико су озбиљни и колико знају о политици. Колико су били убедљиви и успешни у анимацији публике и јавности говори то што ни њима наклоњени медији нису то третирали тог дана као главну вест, а врло брзо је прича нестала са радара. На страну идеолошки профил оне деце, углавном чист ЛДП, али они делују смешно и неозбиљно. И сад ваљда неко очекује да они што су били на сахрани Ратка Младића треба да гласају за листу коју ће ови да формирају и представљају?
Шта даље?
Узгред, пошто нас две године убеђују да су то наша родољубива и патриотска деца, волео бих да нам неко објасни зашто су и како та наша родољубива и патриотска деца избацила са листе поменутог професора, ваљда ултрапатриоту, који им је две године давао патриотски легитимитет? Можда та деца ипак нису толико патриотска и родољубива?
Подсетићу, управо на то су указивали људи које је уважени професор после називао „полицијским патриотама” и вређао их, изједначујући сву националну интелигенцију са режимском интелигенцијом. Сетите се како је највише мржње било против „неутралних” који су указивали на то да треба задржати здрав разум, да се не једе све што лети и да треба бити врло скептичан према тзв. студентским протестима.
Мило Ломпар: Српска национална интелигенција претворила се у режимску
И шта ћемо сад господо драга? Хоће ли уважени колега који је говорио да је напросто на услузи студентима и даље њих подржавати без обзира што су га избацили? Или ће на изборе са неком регуларном партијом где онда треба политички да ратује са „студентима” које је две године подржавао?
Дакле, ускоро ће парламентарни избори (који су расписани за 25. октобар), а после њих ћемо имати још гори парламент од овог који смо имали до сада. Узалуд су потрошене две године и распршена је огромна протестна енергија људи који ће после избора вероватно упасти у апатију и разочарење.
Поента овога о чему пишем је да би уместо причања бајки и маштања о томе како ће странци преко ноћи да промене све, неко требало да почне озбиљно да се бави политиком на начин на који то мора да се ради. Терен, финансијери, структура, сви сегменти друштва, неки позитиван програм за који бирачи могу да се ухвате, и пре свега способност да се изгради поверење и врати нада. Народ је неоспорно спреман за промене и то су и 15. март и многи други скупови показали. Али и даље не постоји релевантна политичка структура која би те промене могла да створи и реализује.
Људи су 2000. године гласали за „човека који сме да вас погледа у очи”. А не за анонимне телетабисе.
Наслов и опрема: Стање ствари