Ако је нека вакцина обавезна, закон мора да се спроводи. Ако је препоручена, онда грађани треба да имају приступ тачним информацијама на основу којих ће доносити одлуке, каже епидемиолог Радовановић
Зоран Радовановић (Фото: Курир ТВ)
Вакцина која спречава рак доступна је годинама, али већина деце у Србији није заштићена
Вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ) доступна је и бесплатна у Србији за децу узраста од девет до 19 година од 2022. године, али је обухват имунизацијом и даље низак. Према подацима које наводи Удружење грађана за борбу против рака јајника и грлића материце „Проговори“, вакцинисано је свега око осам одсто циљане популације, упркос чињеници да је ХПВ инфекција доказано главни узрок рака грлића материце и бројних других малигних обољења.
Истовремено, Србија се и даље суочава са високом стопом оболевања и смртности од рака грлића материце. Према подацима које износе стручњаци и организације окупљене око иницијативе за унапређење превенције ове болести, годишње од рака грлића материце оболи око 700 жена у Србији, док значајан број њих изгуби живот због касно откривене болести. Стручњаци истичу да је реч о једном од ретких малигних обољења које је могуће спречити комбинацијом вакцинације против ХПВ-а и редовних превентивних гинеколошких прегледа.
Док поједине европске земље, попут Шведске, Норвешке, Данске и Аустралије, бележе значајан пад оболевања захваљујући високом обухвату имунизацијом и организованим скрининг програмима, Србија још није достигла ниво заштите који препоручује Светска здравствена организација. Стратегија СЗО-а „90-70-90“ предвиђа да до 2030. године 90 одсто девојчица буде вакцинисано против ХПВ-а до навршене 15. године живота, да 70 одсто жена редовно учествује у скрининг програмима и да 90 одсто оболелих добије правовремено лечење.
Oдржан протест против обавезне ХПВ вакцинације: Слобода избора је право, а не прекршај
Упркос доступности вакцине и јасним препорукама стручњака, ХПВ вакцинацију у Србији и даље прате бројне дезинформације и недоумице, које утичу на одлуке родитеља и низак обухват имунизацијом.
Између науке и дезинформација
Иако стручњаци већ годинама упозоравају да вакцинација против хуманог папилома вируса представља једну од најефикаснијих мера превенције рака, ХПВ вакцина у Србији и даље изазива бројне дилеме и отпоре. Разлози за то су вишеструки, али се најчешће своде на недовољну информисаност грађана и ширење нетачних информација, које се великом брзином пласирају путем интернета и друштвених мрежа.
Како епидемиолог професор Зоран Радовановић у разговору за НИН наводи, иако данас живимо у времену када је приступ информацијама лакши него икада раније, то не значи и да су грађани боље информисани. Напротив, обиље садржаја често отежава разликовање проверених чињеница од дезинформација.
„Истине су доступније него икада, али су затрпане мноштвом нетачних података и фабрикованих доказа. Потребно је много знања и вештина да би се разгрнуле све те информације и сагледале чињенице“, каже он.
Зоран Радовановић: Не прекидати вакцинацију Астра Зенеком, сумње нису доказане (2021)
Управо због тога ХПВ вакцина, упркос вишедеценијској примени у великом броју земаља и значајном броју научних истраживања која потврђују њену безбедност и ефикасност, и даље остаје тема око које постоје бројне контроверзе. У јавности се често појављују тврдње које нису засноване на доказима, а које код родитеља изазивају страх и несигурност приликом доношења одлуке о вакцинацији деце.
Низак обухват упркос доступности вакцине
Један од показатеља последица такве атмосфере јесте и изузетно низак обухват вакцинацијом. Иако је ХПВ вакцина у Србији бесплатна и доступна за децу узраста од девет до 19 година, вакцинисано је свега око 8,5 одсто циљане популације. Радовановић сматра да тај податак показује колико је велики јаз између препорука стручњака и перцепције дела јавности.
„Почетком прошле године Удружење грађана за борбу против рака јајника и грлића материце Проговори покренуло је иницијативу да се на листу обавезних вакцина за децу стави још и вакцина против вируса хуманог папилома (ХПВ вакцина). Подршку су одмах пружили Удружење педијатара Србије, Удружење гинеколога онколога Србије, Удружење медикалних онколога Србије, Удружење гинеколога и опстетичара Србије, Црне Горе и РС, Републичка стручна комисија за имунизацију и Институт „Батут“. Позитивно је реаговало и Министарство здравља“, наводи он.
Ипак, паралелно са подршком стручне јавности, појавили су се и гласни противници вакцинације који упозоравају на наводне опасности ХПВ вакцине. Како објашњава, такве тврдње најчешће се заснивају на личним уверењима, теоријама завере или погрешним тумачењима појединачних случајева, а не на научним доказима.
Према његовом мишљењу, проблем није само у постојању таквих група, већ и у чињеници да њихове поруке често допиру до великог броја људи и остављају снажан утисак, нарочито када су упаковане у емотивне поруке које се тичу здравља деце.
Питање ХПВ вакцине последњих година све чешће је присутно и на друштвеним мрежама, где се поред стручних информација шире и различите дезинформације. Такви садржаји додатно утичу на неповерење дела родитеља према вакцинацији, иако здравствени радници наглашавају да је имунизација најефикаснија управо пре излагања вирусу, односно пре ступања у сексуалне односе.
Епидемиолог Радовановић оцењује да је утицај „антиваксерских садржаја“ веома велики и да се не ограничава само на интернет. Поред објава на друштвеним мрежама, значајну улогу имају и неформалне мреже комуникације међу пријатељима, комшијама и члановима породице.
„Често се информације преносе по принципу да је неко од некога нешто чуо, без икакве провере чињеница. Такве приче се брзо шире и код људи стварају осећај да постоји опасност, иако за то нема медицинских доказа“, објашњава он.
ХПВ погађа и жене и мушкарце
Додатни проблем представља чињеница да велики број грађана ХПВ и даље повезује искључиво са раком грлића материце. Иако је управо та болест најпознатија последица инфекције хуманим папилома вирусом, стручњаци „Многи родитељи бар делимично знају или наслућују чему служи ХПВ вакцина. Образованијима је јасно да није у питању само заштита од рака грлића материце, већ и од рака вагине, вулве, пениса, ануса, ждрела, корена језика, уста итд. Глобално посматрано, ХПВ учествује са пет одсто у укупном оболевању од рака, погађајући 626.000 жена и скоро 70.000 мушкараца сваке године. Уз то, овом вирусу приписује се улога у мушкој стерилности. На плодност жена негативно утиче утолико што повећава ризик од побачаја и превременог порођаја“, каже професор Радовановић.
Александар Лазић: Неразложан страх проф. Радовановића да свето причешће изазива заразе
Због тога се последњих година све више инсистира на вакцинацији и девојчица и дечака. Циљ није само спречавање преноса вируса, већ и заштита оба пола од болести које ХПВ може изазвати током живота.
Наш саговорник подсећа да би евентуалним увођењем ХПВ вакцине у календар обавезне имунизације Србија добила другу вакцину која директно доприноси превенцији малигних обољења. Прва таква вакцина, против хепатитиса Б, већ се деценијама користи као важна мера у смањењу ризика од развоја рака јетре.
Потреба за јасном државном политиком
На питање шта би држава могла да уради како би се повећао број вакцинисане деце, наш саговорник одговара да је неопходан доследан и дугорочан приступ.
„Држава мора јасно да дефинише своју политику према вакцинацији и да је се доследно придржава. Ако је нека вакцина обавезна, закон мора да се спроводи. Ако је препоручена, онда грађани треба да имају приступ тачним информацијама на основу којих ће доносити одлуке“, каже он.
Зоран Радовановић: Наметнути обавезну вакцинацију здравствених радника, полиције и војске (2021)
Поред институционалне подршке, стручњаци указују и на значај континуиране едукације родитеља, јачања здравствене писмености и активнијег укључивања здравствених радника у разговоре са породицама. Искуства земаља које су постигле висок обухват вакцинацијом показују да су поверење у здравствени систем и јасна комуникација међу најважнијим факторима успеха.
Док поједине европске државе већ бележе драматичан пад оболевања од рака грлића материце захваљујући вакцинацији и организованом скринингу, Србија се и даље суочава са изазовом да грађанима приближи значај превентивних мера које би у будућности могле да спасу хиљаде живота.
Ивана Лазаревић
Наслов и опрема: Стање ствари