Један од гаранта за опстанак Србије и српског народа јесте несметани развој Београдског универзитета као једне од најстаријих и најважнијих институција у српском народу
Фото: Снимак екрана/ФБ страница Историја Срба
Како може Црква, која је већ основала први универзитет у земљи, Београдски универзитет, да буде приморана да оснива још један Вучићев универзитет?
Ово је још једна од аномалија коју је данашња СПЦ извела под притиском Вучићевог режима и која ће морати да се отклони чим се промени власт.
Још неке од тих аномалија су несмањени екуменизам и папољубље, укидање аутокефалије Титове Македонске цркве, укидање овог суманутог уздизања у степен митрополије и архиепископије сваке полусеоске епархије итд.
Потписан Меморандум о сарадњи између државе и СПЦ на оснивању Универзитета Свети Сава
Што се универзитета тиче, ово је само покушај да се уклони опозиција режиму на начин да се народ оглупи уклањањем и маргинализовањем највише образовне институције у земљи, Београдског универзитета.
Али свима треба да буде јасно да ко удари на Београдски универзитет, и остале универзитете у земљи који су изникли из њега (Новосадски, Нишки, Крагујевачки и Приштински), ударио је на саму државу Србију и опстанак српског народа.
Као што нема војске без официра, тако нема ни државе без образованих људи и највишег степена образовања!
Никада у историји света није опстала држава коју су водили неписмени, полуписмени, полуобразовани и необразовани, па тако неће ни Србија, у којој се већ деценијама штанцују дипломе са коца и конопца некаквих профитних приватних универзитета за оне који заузимају највише функције у држави.
Један од најважнијих гаранта за опстанак државе Србије и српског народа јесте несметани развој Београдског универзитета као једне од најстаријих и најважнијих институција у српском народу.
Београдски универзитет је најстарији универзитет у југоисточном делу Европе, а основали и обликовали су га Срби из Баната, Срема, Бачке и Барање.
Заправо читаву ослобођену државу Србију, онаква каква је била у 19. веку, су водили и обликовали Срби из Војводине јер су они били најобразованији Срби свог доба.
Београдски универзитет је основан 1808. године и основао га је, уз свесрдну помоћ Цркве на челу са митрополитом београдским Леонтијем и митрополитом карловачким Јосифом Рајачићем, ни мање ни више, него један од најугледнијих Срба у нашој историји, лала из темишварског Баната и први министар (попечитељ) просвете у Србији Доситеј Обрадовић.
Митрополит бачки Иринеј: Оснивамо црквени универзитет, државни доживели катаклизму
Оснивачем можемо да сматрамо и српског вожда Карађорђа Петровића који је позвао Доситеја у Србију и дао му одрешене руке да уреди универзитет онако како он сматра да то може да учини по највишим стандардима и у складу са могућностима устаничке Србије.
Од оснивања, Београдски универзитет се звао „Велика школа“ и по самом свом називу „велика“ разликовала се од других школа као место за стицање највишег образовања.
Касније, 1838. године, Велика школа постаје „Београдски лицеј“ и под тим именом функционише све до 1863. године када се универзитету поново враћа назив „Велика школа“.
Већ од самог оснивања и захваљујући угледу самог Доситеја Обрадовића, београдска Велика школа и Београдски лицеј, стицали значајну репутацију у Европи, а њени професори су бранили докторате по највећим европским универзитетима, враћајући се у Отаџбину да своја огромна знања преносе генерацијама српских студената који су у Београд долазили из свих српских земаља.
Универзитет у Београду на 387. месту од више од 21.000 универзитета на листи „Глобал 2000“
Већ тада професори постају наши најугледнији академски посланици и научници попут Јована Стерије Поповића, Јосифа Панчића, Ђуре Даничића и многих других који дају велики допринос светској науци и уметности, док своја истраживања често врше, а своје радове пишу и објављују најпре у Београду.
Тада су се изучавали богословље, право, филозофија, математика, хемија, физика, историја, техничке науке, геологија, биологија, итд.
У време владавине краља Петра I Карађорђевића 1905. године, српска Народна скупштина усваја Закон о универзитету, који ојачао аутономију и независност наше највише академске установе. Тада београдска „Велика школа“ и званично мења свој назив и постаје „Универзитет у Београду“.
И то је период највећег успона Београдског универзитета који постаје апсолутно средиште научног, образовног и културног живота читавог Балкана и центар неговања идеје слободе уз сваки отпор тоталитаризму.
Приступило се реизбору целокупног наставног кадра Велике школе, а први редовни и несмењиви професори Београдског универзитета постају осморица научника који спадају у највећа имена наше науке, а који су били задужени и да обаве реизбор ванредних професора и избор нових ванредних професора за универзитет.
То су били геолог Јован Жујовић, хемичар Сима Лозанић, географ и антрополог Јован Цвијић, математичар Михаило Петровић Алас, архитекта Андра Стевановић, филозоф и историчар Драгољуб Павловић, економиста и правник Милић Радовановић и историчар Љубомир Јовановић.
Београдском универзитету су несебично помагали српски монарси који су га институционално уобличавали, а посебно богати српски предузетници, који су неретко читава своја имања поклањали за образовање генерација српских студената.
Међу задужбинарима и добротворима Београдског универзитета, највише се издвајају Капетан Миша Анастасијевић у чијој прелепој згради, се налази данашњи Ректорат универзитета, а ту су били и Лука Ћеловић, Ђока Влајковић, краљица Наталија Обреновић и многи други.
Рајна Драгићевић: Генерацијска брига о вредној универзитетској библиотеци
Нажалост, велико богатство које су угледни Срби у виду задужбина остављали свом универзитету конфисковали су комунисти после Другог светског рата, иако су те задужбине саме биле у стању да готово у потпуности издржавају Београдски универзитет наредних деценија без учешћа државе.
Иначе је у време наше краљевине, после Српске православне цркве, Београдски универзитет био други највећи власник земљишта у Србији, а осим акција великих банака и других привредних друштава, био је и власник одређених рудника и фабрика, где је сав профит од тих фирми одлазио у напредак високог школства и помоћ сиромашним студентима.
Из Београдског универзитета су касније директно настајали Универзитет Краљ Александар у Љубљани (1919), Универзитет у Скопљу (1949), Универзитет у Сарајеву (1949), Универзитет у Новом Саду (1960), Универзитет у Нишу (1965), Универзитет у Приштини (1970), Универзитет у Подгорици (1974) и Универзитет у Крагујевцу (1976).
Шангајска листа: Београдски универзитет се задржао међу 500 најбољих у свету
Листа угледних светских професора са Београдског универзитета би захтевала заиста велики простор, но поменућемо само Милутина Миланковића, који је сва своја научна достигнућа објавио из Београда и као професор Београдског универзитета.
Ту су и професори попут Слободана Јовановића, Павла Савића, Георгија Острогорског, Стевана Христића, Мила Милуновића, Бранислава Петронијевића, Светог Јустина Поповића и Милоша Ђурића итд. Тај списак би могао да буде непрегледан.
Од факултета и школа, у самом светском врху се издвајају катедра за византологију Филозофског факултета и Електротехнички факултет, који већ деценијама спадају у прва три места на свету за изучавање својих научних дисциплина.
Београдски универзитет је иначе први универзитет у овом делу Европе у коме је основан Медицински факултет давне 1914. године.
Политика: Професор математике који је уздигао Београдски универзитет
Нажалост, Београдски универзитет није имао римокатоличку или англиканску цркву, нити је имао моћне западноевропске хришћанске владаре са својим колонијалним богатствима, који су оснивали најстарије универзитете у западној Европи.
Београдски универзитет је пролазио кроз све историјске изазове кроз које је пролазио и српски народ опстајући као институција од највећег академског угледа.
И као такав, Београдски универзитет је опет старији од једног Стенфорд универзитета, или Беркли универзитета, или једног Универзитета у Мичигену, или Универзитета у Мериленду, или Универзитета Дјук, или једног Кингс Колеџа у Лондону итд., а судећи по академским листама он је и даље најбоље рангирани универзитет у југоисточној Европи и један од највише је рангираних у средњој Европи.
Београдски универзитет на Шангајској листи између 301. и 400. места
Био је и једини универзитет у бившој Југославији за који се све до 1990-их у Француској и свим франкофоним земљама није тражила никаква сертификација или нострификација диплома. Једноставно Французи су толико веровали дипломи Београдског универзитета још од пре Другог светског рата да није био потребан никакав формални корак за њено признање.
У бившој Југославији са рангом и угледом Београдског универзитета могао је само донекле да се пореди Универзитет у Загребу, док је Београдском универзитету једини прави конкурент одувек био и остао Национални и Каподистријски универзитет у Атини који је нешто млађи од београдског, али на истом нивоу репутације и развоја.
Ако и даље има памети у овој земљи, не смемо да дозволимо уништавање Београдског универзитета!
И будимо свесни колико је диплома са њега вреднија од било ког другог универзитета у региону, посебно у односу на читав низ готово безвредних приватних факултета.
Валентина Арсић Арсенијевић: Исписати све блокадере са факултета, а професоре отпустити
Штитимо свој универзитет и највише образовање у Србији.
Развој највишег образовања у Србији мора да буде примарни циљ сваке власти у Србији, како данашње, тако и неке будуће.
А Београдски универзитет мора да буде један од најбољих и најугледнијих у Европи!
Са тим нема шале!
Наслов и опрема: Стање ствари