Тајно друштво које води енглеску љевицу посљедњих 140 година, из ког потиче сваки предсједник енглеске владе из редова Лабуристичке странке
(Блог Франсес Лидер, 12. 4. 2026)
Сваки лабуристички предсједник владе у историји потиче из Фабијанског друштва.
Од тренутних 411 чланова британског парламента из Лабуристичке странке њих 141 су чланови Фабијанског друштва.
И све то они кажу на својој интернет страници!
Тони Блер, предсједник владе Енглеске 1997-2007, поред витража Odds and quads направљеног 1910. у оквиру прославе Фабијанског друштва (Извор: Блог Франсес Лидер)
Фабијанско друштво је енглеска социјалистичка организација основана 4. јануара 1884. посвећена подстицању социјалдемократије и демократског социјализма методама постепености и реформи умјесто револуционарним превратима.
Добивши име по римском генералу Квинту Фабију Максиму, познатом по одлагању напада до повољног тренутка, данас су фабијанци најстарији труст мозгова у Енглеској и једно од двадесет социјалистичких друштава статутарно повезаних с Лабуристичком (радничком, нап. СтСт) странком.
Проистекло из организације Fellowship of the New Life (удружење за нови живот, нап. СтСт), и убрзо по оснивању привукавши у своје редове познате мислиоце попут Џорџа Бернарда Шоа, Сиднија Веба, Беатрис Веб и Грејема Валаса, друштво је одбацивало насилне преврате, заговарајући „прожимање“ политичких институција социјалистичким идејама.
Фабијанци су имали кључну улогу у оснивању Комитета за представљање радника 1900. године (из ког је настала Лабуристичка странка) и Лондонске школе економије 1895, знатно утичући на обликовање савремене државе благостања и здравствене службе у Енглеској.
Фабијанци су, и поред друштвеног утицаја, били критиковани с љевице као „клика социјалиста буржуја“ (израз Фридриха Енгелса) и због подршке енглеском империјализму и ратовима против Бура, због чега су их напустили Х. Џ. Велс и Бертранд Расел.
Фабијанско друштво тренутно има више од шест хиљада чланова и дјелује као независан труст мозгова који објављује истраживања, организује конференције и расправе на теме једнакости, сиромаштва и друштвене правде немајући никакав став у погледу организације друштва.
„Основано 1884. и узевши вука у јагњећој кожи као грб, Фабијанско друштво је најстарији политички труст мозгова у Енглеској – и организација за коју највећи дио људи никад није чуо. Њихова стратегија, коју су отворено назвали „прожимањем“, била је инфилтрирање институција изнутра, а не прављење нових. Основали су Лондонску школу економије, покренули часопис Њу стејтсман (Нови државник, нап. СтСт), написали статут Лабуристичке странке и утрли пут како се од памфлета прави закон, који и данас функционише.
Вук у јагњећој кожи, грб Фабијанског друштва (Извор)
Али има још нешто. Оснивачи – Џорџ Бернард Шо, Сидни и Беатрис Веб, Х. Џ. Велс – били су посвећени еугеничари који су се залагали за присилну стерилизацију и коморе за погубљење за оне које би они сматрали неспособним. Вилијам Бевериџ, архитекта државе благостања, био је члан савјета Еугеничког друштва, представљајући образац благостања еугеничарима истог дана кад би парламент о њему расправљао.
А човјек који је покушао да вас упозори на све то био је Џорџ Орвел. Учитељ на Итону био му је Одлос Хаксли, чији је брат Џулијан сковао израз трансхуманизам и био предсједник Еугеничкog друштвa. Орвел је одржао једно предавање фабијанцима, који су без дозволе преписали његове ријечи. Остатак живота провео је пишући управо о том.
Свака тврдња у овом снимку потиче из самих публикација фабијанаца, провјерених историјских извора и изворних докумената. Ово није теорија завјере. Ово су њихове ријечи.“
Као што знате, енглеска политика непрестано се клати између два пола, која глуме да су одвојене странке, тако да вам се може опростити ако мислите да ће кад социјалисти забрљају конзервативци можда бити бољи…
Неће.
Како смо горе навели, социјалисти имају бар двадесет организованих друштава која доприносе њиховима манифестима и политичким ставовима.
Сличан утицај можемо утврдити и код конзервативаца.
Неки од њих приказани су у овом тексту.
Налазимо се између чекића и наковња, иако имамо и неке мање странке које покушавају утицати на одлуке власти.
Ако желите да сазнате више, можда ће вас занимати моји сљедећи текстови (на енглеском, нап. СтСт):
- Поријекло службе здравственог осигурања Енглеској
- Британска круна и Лондон Сити
- Спирала смрти Уједињеног краљевства
С енглеског посрбило: Стање ствари