Ваши се множе кошмари ноћни, / у рубашки спискови рачуна, / ћилим измичу гајтани моћни, / Дунај бруји: бу на, бу на, бу на…
Поглед на Дунав са терасе Виле Обреновић крај Смедерева (Фото: Стање ствари)
„Твоје ће бити перо да пашеш.“
Шушке на грани чине се ваше
и кровови и тунели срама,
Пастув Бели што га Арап јаше,
ал Дунај, Дунај шуми у нама.
Са лукавим засадисте тикве,
Грачаницу удависте водом
из олтара зло семе да никне,
а она бела заплови сводом.
Стописте сабље на дар султану
и нашу главу и борна кола
гурнусте ноћу на њину страну,
ал бат се чује, из нашег бола.
Ваши се множе кошмари ноћни,
у рубашки спискови рачуна,
ћилим измичу гајтани моћни,
Дунај бруји: бу на, бу на, бу на…
