Можда све те надри-теорије, са циљем рушења српских заслужника, лансирају хрватски и други тролови прерушени у Србе, а онда сами Срби то некритички преузимају
Светислав Пушоњић (Извор: Лична архива)
На скоро минулом Сајму књига, зауставља се на штанду „Виогора“ повисок човек у педесетим и загледа у „Мемоаре“ војводе Василија Трбића. Затим ме погледа и рече:
– Људи заправо не знају да су Василије Трбић, Јован Бабунски и Глигор Соколовић једна те иста личност!
– Први пут чујем за тако нешто. – одговарам.
Војвода Бабунски са војводом Василијем Трбићем (Извор: Александар Стевановић, Војвода Бабунски, Алгоритам, Балканија, 2020)
– Да, да, много тога ми не знамо… – диже значајно кажипрст – као што не знамо на пример да је „војвода“ хрватска реч… – додаје и одмах продужује даље.
– Чуј војвода „хрватска“ реч?! – обратих се пријатељу који се затекао на штанду. – Онај који води, предводи војску јесте вој-вода. Реч у потпуности српска, а Србин подвлачи да је наводно „хрватска“?!
– Зато што вероватно и није Србин. – каже пријатељ. – Шаљу га његови да осмотри сајам и реферише шта се гура од националних садржаја. А успут да мало тролује, провоцира, шири смутњу.
Тек што он то изговори, на штанд се поново враћа исти човек и поново загледа Трбићеве „Мемоаре“. Узима их, прелистава, враћа назад.
„Мемоаре“ војводе Василија Трбића на штанду „Виогора“ (Фото: Лична архива)
– Како се продаје књига? Слабо, је л да?
– Сасвим задовољавајуће. – одговарам.
Одлази намрштен.
Пријатељ се насмеши.
– Хрватина, сто посто. – каже. – Трбић им је изгледа трн у оку зато што његови „Мемоари“ доказују да је „македонска нација“ бугарашки пројекат и АВНОЈ-евски конструкт. А тековине АВНОЈ-а се морају чувати по сваку цену, јер у противном не би било не само „Македонаца“, него ни „Црногораца“, „Бошњака“, па ни самих „Хрвата“.
Помислих како је дотични тек тако лансирао извалу да су Трбић, Бабунски и Глигор Соколовић једна иста личност, што је по духу веома подсећало на извале да су Немањићи, Карађорђевићи, Обреновићи „Сефарди“, да су и Његош и сви Петровићи такође „крипто-Јевреји“, да је Вук Караџић „бечки шпијун“ и слично. Можда све те надри-теорије, са циљем рушења српских заслужника, лансирају хрватски и други тролови прерушени у Србе, а онда сами Срби то некритички преузимају и шире као своје „ексклузивно откриће“, несвесни да себи и свом народу пуцају у ногу и завршавају непријатељев посао.
Наслов и опрема: Стање ствари