Ако не подржи студенте или се не појави са својим трећим путем, национална интелигенција постаје небитна, као да није ни постојала
Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)
Поводом текстова Слободана Антонића “О неутралности” (Нови стандард, 1. 9. 2025) и “Драма-квин револуција” (РТ Балкан, 27. 8. 2025) и Петра Нинића “Православан си? А позиваш на грађански рат?!” (Стање ствари, 2. 9. 2025)
У духовној борби између добра и зла, не можеш да будеш неутралан. Можеш, али онда мораш и да знаш да ће млаке Бог избљувати, да ће живот изгубити онај који га чува.
У политичком смислу, неутрални су они који не заузимају нечију страну, они су између две ватре, често незахвална улога, што је објаснио проф. Антонић у тексту о неутралнима.
Они који желе да режим падне, али не подржавају студенте, не могу да буду неутрални, већ алтернатива, трећи пут. Не свиђају нам се студенти, без студената ћемо се борити против режима, нећемо ћутати и стајати са стране – то би требало да буде став активно неутралних, и тиме би престали да буду неутрални.
Активно неутрални морају да изађу на изборе са својим листом и својим програмом. Јер ако се не укључе у политику, остаје избор између режимске и студентске листе. Пасивно неутрални су практично апстиненти, аполитични, да не кажемо идиоти у изворном значењу.
Да ли су неутрални они који млако критикују режим и не инсистирају да одговорни за смрт 16 људи у Новом Саду одговарају, а свакодневно и енергично нападају студенте и грађане који подржавају студенте у блокади?
Да ли су неутрални они из опозиције који би да праве своју листу и тајно раде за режим или дубоку државу? Или за стране државе, или крупни капитал?
То су лажно неутрални, ја их зовем неутрални ботови, или просто „неутрални” са знацима навода.
Мржњу према студентима и грађанима који подржавају студенте прво су посејали неутрални ботови, у томе се нису много разликовали од напредњака и њихових ботова и таблоида. То докле иде да чак и они који каче иконе и молитве на своје профиле и иду у цркву, желе смрт неким младим људима, позивају полицајце и криминалце да пребијају студенте, жао им је што их не туку довољно, што није проливено више крви. О томе је писао Петар Нинић. Таквих “верника” има и међу напредњацима и међу “неутралнима”. Излишно је помињати људе попут Бокана, али кад видите жену која иде у цркву да жели крв младих и да она бије студенте, и још говори да је неутрална…
Мислим да Слободан Антонић и остали попут њега морају да одвоје, са једне стране, пасивно и активно неутралне, и са друге стране, лажно неутралне и лажну опозицију.
Већина студената и грађана који их подржавају критикује лажно неутралне и лажну опозицију, и ако се неко у тој критици препозна, то је његов проблем. Студенти су организовали блокаде против режима, а “неутрални” се онда појављују са причом да су неутрални, да не подржавају режим а ни студенте, али вређају само студенте и подржавају демагогију режима који студенте и професоре у блокади оптужује већ годину дана без било каквог доказа (а полиција их прати све време) да организују обојену револуцију. При том, обојени режим већ 13 година спроводи обојену револуцију.
Не подржавам мржњу према напредњацима и “неутралнима”, само истичем да код неких студената и грађана она долази као реакција на мржњу “неутралних” према њима, као и на мржњу и насиље режима. Као православац или хришћанин могу само да поручим да морамо волети и непријатеље и разликовати грех од грешника.
У том смислу, слажем се са професором Антонићем да се морају смирити страсти. Међу студентима, професорима и зборашима има борбених атеиста који мисле да је решење насилна револуција, али мислим да су такви мањина коју већина никад неће следити. Професор Антонић је направио дистанцу у односу на студенте, али их поред критике некад и похвали и брани.
Мислим да код студената и грађана који их подржавају не постоји жеља да се угуши другачије мишљење, било каква критика, напротив, студенти су толико пута позвали грађане да сами нешто предузму, да се самоорганизују, тако да су сви добродошли са својим предлозима и решењима. Студенти су позвали и институције да раде свој посао и да су радиле, блокада и протеста више не би било.
Са једне стране, морамо се свесно борити против зла, указивати на зло, то је дужност хришћана. Али прво победити зло у себи.
Са друге стране, као хришћани морамо да праштамо и не смемо да осуђујемо. Али, ако је неко покрао и издао народ, ради против државе, крши Устав, убије човека, мора да одговара. Не желимо освету, већ правну државу. Ко не зна или лоше ради неки посао, мора да буде смењен са функције. Ту нема опраштања. Али не сме да буде дехуманизације одговорних. Тражити одговорност одговорних из власти за нека недела није позив на грађански рат.
Називати студенте терористима и издајницима, био би позив на грађански рат, кад би режим имао народ иза себе. Замислите њихову војску пензионера? Замислите да бабе и деде уђу у рат против деце и унука?
Не мислим да опада подршка студентима (нормално је да на протестима буде мање људи током лета и одмора, а почели су и испити) и да је то главни разлог вређања неутралних, већ мржња “неутралних” према студентима. Нико није ни примећивао “неутралне” док нису почели да вређају студенте и понављају исто што и таблоиди.
Ако буде добра изборна листа студената подршка ће да расте, а само ако нас разочарају својом листом, подршка би опала, на ниво који имају странке проевропског дела опозиције. А то би била прилика за активно неутралне родољубе да покажу шта знају и колико вреде. Само, ако су и они на своју страну придобили само пензионере, а младе и студенте одбили од себе, дугорочно не могу много тога урадити.
Непријатељи се свим снагама боре за душе деце, младих, студената, желе да их придобију на своју страну, а национална интелигенција, и поред тога што је јасно да међу студентима има довољно православаца и родољуба, одбацује младе и студенте од себе, предаје их непријатељима или оставља да се сами боре.
Peticija podrške normalizaciji obrazovnog procesa na Filozofskom fakultetu u NS
Студенти се оптужују да су млади и да знају шта неће, али не знају шта хоће. Да ли национална интелигенција зна шта хоће?
Ако не подржи студенте или се не појави са својим трећим путем, национална интелигенција постаје небитна, као да није ни постојала. Па ће настати права национална интелигенција, кад ови млади постану мало искуснији. Међу њима има заиста паметних људи, они ће свакако после смена генерација бити нова елита.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Николе Варагића)
Прочитајте још
Петар Гордић: О једној, можда и доброј, страни сукоба на српској десници