Обе речи – и хвала и благодарим, јесу српске. Халал је арапског порекла, нама је дошла преко турског језика, а није у вези с нашом речју хвала
Рада Стијовић (Фото: Институт за српски језик САНУ)
На интернету се може наћи коментар да је реч хвала од речи хебрејског порекла – халал, а да је српска реч за изражавање захвалности благодарим.
Обе речи – и хвала и благодарим, јесу српске.
ХВАЛА је и прасловенска, значи и општесловенска реч, која се до данас налази и у другим словенским језицима (као реч за изражавање захвалности или као именица ‘похвала’ или у основи других речи, као што су хвалити се, захваљивати се, хвалисавац, хвалоспев итд.). У српским писаним изворима бележи се још од XIII века. Ушла је и у народне изразе: „не хвалећи му вере“ (‘иако је друге вере’), каже се у нашем народу („Добар човјек, не хвалећ му вјере“), „хвали море, држ’ се краја“ – ‘не излажи се опасности’.
Реч БЛАГОДАРИТИ (захваљивати) јесте калк, превод грчке речи eucharistos (εὐχάριστος). У српским споменицима се такође среће од XIII века. Сложеница је од речи благо и дарити (даривати). Благо је поименичени придев, чије је првобитно значење ‘добро’ (благ, блага, благо – ‘добар, добра, добро’). Благодарим, дакле, значи ‘дарујем вам добро’ тј. ‘желим вам добро’. Реч је више књишка, помало архаична, није шире ушла у народне говоре и у свакодневну употребу. Није је унео ни Вук Караџић у свој Српски рјечник, мада ју је сам употребљавао („По том, благодаривши Милошу на његову труду и старању за општу срећу, разиђу се“ – записао је Вук у својим историјским списима). Ово никако не значи да се реч не може користити, поготово што „тако лепо звучи“, како се каже и у поменутом коментару.
Што се тиче речи ХАЛАЛ (у народним говорима алал), која је арапског порекла, а нама је дошла преко турског језика, она није у вези с нашом речју хвала. С једне стране, она има значење ‘благослов, жеља да некоме нешто буде од користи као праведно стечено’ („Или волиш са алалом три дуката или са арамом шест дуката?“ – каже се у народној приповеци), а с друге се користи као придев ‘срећан, који доноси срећу’ („Лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер та је пара, каже, „алал-пара!“ – читамо у Сремчевој Зони Замфировој). Данас се углавном користи у изразима „Алал ти вера“ (или, шаљиво, „Алал ти ћуфте“), што одговара нашем „Браво, свака ти част!“ и „Нек му је (нек ти је и сл.) алал“ (чешће у народним говорима) – „Нека ти је просто (опроштено)“.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Раде Стијовић)
ИСПРАВКА: У претходној верзији је погрешно стајало eucharisos (25. 8. 2025. у 19:31).