Над светим Илијом она бди у житу, / Отима му муње и громове крије / Коприви под скуте – да све не побије. / Громовник се, веле, изгуби у срџби, / Нарочито кад га озловоље Срби
Света великомученица Марина – Огњена Марија (Фото: Википедија)
Ако је вероват предању и миту,
Над светим Илијом она бди у житу,
Отима му муње и громове крије
Коприви под скуте – да све не побије.
Громовник се, веле, изгуби у срџби,
Нарочито кад га озловоље Срби;
Загрцну се врела, запене небеса,
И ускипе шуме од његовог беса.
Како прича каже и легенда учи,
Тај никад не би престо да шенлучи
Унакрсном паљбом, рафалима леда,
Али му огњена, блага, сестра не да.
А можда би и нас сестре греха спасле,
Да нису од туге за нама – угасле.
Опрема: Стање ствари