Људи који често користе КАТАСТРОФА, ТОТАЛНО и АПСОЛУТНО, ДЕФИНИТИВНО и ФЕНОМЕНАЛНО, осиромашују не само свој речник и ум, него им је и душа упростачена
Извор: Ало/Фејсбук
Седим у кафићу, уз кафу. Половина је августа, касно поподне. За суседним столом седе три жене и разговарају, па до мене у таласима допиру одломци разговора. Чујем како једна прича о тешкоћама паркирања у Београду: „КАТАСТРОФА“. Кад чујем једну овако бомбасту реч, наравно, очекујем и остале из тог арсенала. И оне долазе.
Кроз следећих десетак минута наређале су се четири најзвучније: ТОТАЛНО и АПСОЛУТНО, ДЕФИНИТИВНО и ФЕНОМЕНАЛНО. Жене су коментарисале летовање у Ровињу.
Ове речи често тутње и праскају за суседним столом, за твојим столом, са малих екрана… Такве речи грувају попут каквих вербалних топовских салви, заглушују и саговорника и оног који их изговара. Оне наткриљују сазнајно поље које покрива велика и густа мрежа домаћих речи, и свако би могао да их наведе на десетине. Веома лепо, сјајно, дивно, изврсно, прекрасно, изузетно, блиставо – ето, да наведемо само неколико речи из само једног сектора које прекрива, истискује и замењује реч ФЕНОМЕНАЛНО (која, иначе, изворно значи: појавно). На тај начин људи који често користе ове речи у великој мери осиромашују не само свој речник, него и губе многа сазнајна разликовања о свету око себе и у себи. Душа је упростачена, не само ум.
С друге стране, пак, те се речи често употребљавају у свакодневном животу, а у њему се ретко када дешава оно за шта би те речи са пуним правом могле да се употребе. Ништа зато, имамо речи да нам свакога дана надоместе то што у стварности недостаје.
Конрад Лоренц у књизи Осам смртних грехова цивилизованог човечанства пише, између осталог, о све већем смањивању осетљивости за пријатност. Ту осетљивост, рекло би се, прати и сиромашење речника, са брисањем целог спектра речи које нијансирају финије разлике и са артиљеријом бучних, грубих речи.
PS.
Данас, крајем маја 2022. године, на Бајлонијевој пијаци у Београду, на тезги са јагодама, угледах папир са натписом: УБИЈА. Тачно тако, великим словима и ћирилицом. Нисам могао да прођем а да не запитам госпођу продавачицу о чему је реч, није ли то, можда, нека нова сорта јагода. И добих одговор:
– Није, није, него је укусна, убија од укуса.
Дакле, стигли смо дотле. А кад се и та реч покаже као преслаба, куда ћемо даље?
PPS.
Има и даље, наравно.
„Бруталне сребрне минђуше“ – овим речима најављује се продаја накита на једном сајту. Исти продавац је реч „брутално“ ставио и испред још неких артикала из своје понуде. И није једини који тако поступа на том сајту. На неким таласима средином деведесетих могло чути доста сличних спојева: „крвава фризура“, „страшно добро“ и слично. А, ето, сад и продавци тако оглашавају своје производе.
Извор: Снимак екрана
Пре неколико година једна госпођа „психолошкиња“, гостујући на некој телевизији, о једном детету изрази се овако: „То је ужасно драго дете“.
Сваки пут у овим PPS примерима имамо спој једне речи из крајње негативног регистра са речима из позитивног или неутралног.
Шта се тиме добија, које последице употреба тих и сличних спојева производи?
Најмање што се може рећи јесте то да се тим путем тежиште значења речи које се користе премешта из денотативног у конотативни простор. С друге, пак, стране, у оваквим комбинацијама доводе се у блиску везу реч изразито негативног са речју изразито позитивног значења, нарочито у конотативној димензији. Ако је тачно да се екстреми налазе веома близу један другоме, њихово свакодневно довођење у блиску везу указује на бесловесност која већ клизи на опасној стрмини. С друге стране, пак, тако јаке речи не говоре уопште о чврстини ставова, него, пре, о њиховој лабилности и размрвљености. Уз повећан степен политичке и друштвене нестабилности, разборитост и одмереност неће имати никакву шансу и попустиће пред искључивошћу и заслепљеношћу.