Данас можемо видјети како дјеца уче родитеље, студенти професоре, ђакони епископе, свештеници патријарха, а вјерни народ, збуњен надменошћу оних који би да исправљају сваког сем себе, и сам постаје збуњен
Фото: Епархија бихаћко-петровачка
Дани, којима смо од Бога даровани, и цјелокупно вријеме у којем се одвија наше овоземаљско трајање имају смисао за нас хришћане само онда ако их обојимо сопственом вјером, трудом и љубављу, ако се загледамо у себе и своје слабости са жељом да их свакодневно исправљамо, да будемо бољи него што јесмо.
Ипак, како у јавној сфери тако и у породичним и пријатељским круговима најгласнији су они који непрестано критикују све и свакога, без сагледавања себе, својих грешака и лоших поступака. Томе нас нису учили Свети Оци, већ ово наше „лудо вријеме“ у којем себи свако даје за право да суди онима изнад себе. И Сам Господ наш Исус Христос у Бесједи на Гори поручује лицемјерима овога свијета: „Извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога“ (Мт 7, 5).
Епископ Сергије: Ко је проклео Александра Вучића да мора да трпи и ударце изнутра
Тако данас можемо видјети, чути и прочитати како дјеца уче родитеље, студенти професоре, ђакони епископе, свештеници патријарха, а вјерни народ збуњен надменошћу оних који би да исправљају сваког сем себе и сам постаје збуњен у доба интернетске вјетрометине у којој свако може рећи све без обзира да ли је то што се каже тачно и било коме корисно.
Ауторитети се намјерно газе, ниподаштавају и лажно клевећу, јер и јесте задатак Нечастивог да обесмисли све, па чак и Цркву Христову и њен вјековни поредак. Просвјетни систем је пољуљан, војска такође, па је још једино Црква остала да се поткопају темељи на којим је градила своју мисију више до двадесет стољећа.
У свакој кафани данас знају рећи шта би требао учинити руски предсједник, гдје гријеши амерички и сличне бесмислице које су преплавиле вријеме нашег постојања. А Господ, кад Му приђемо, питаће нас само за наше гријехе, за наше личне падове и посртања, а ми бисмо у овом вијеку исправљали свакога осим себе. Неће нас Господ питати ни за патријарха нити за предсједника, нити за епископе нити за министре, већ само и једино за нас саме.
Господ нас поучава ријечима: „Ако ли ти згрјеши брат твој, иди и покарај га насамо“ (Мт 18. 15). Насамо, да. Тако вели Онај Којег данас све слабије и чујемо и слушамо. Није Господ рекао да идемо на интернет и да мудрујемо онима који су изнад нас у било каквој овоземаљској хијерархији, већ да искључиво исправљамо само и једино себе! Никог више, ни оца ни браћу, ни мајку ни сестре, нити било кога од ближњих наших. А кад смиримо себе, смириће се хиљаду других око нас, како нас тихо поучава блажени старац Тадеј.
Његош је давно рекао: „Ко на брдо, ак’ и мало, стоји више види но онај под брдом“. Баш због тога требамо заћутати пред онима који знају више, дубље и боље, који имају шири увид у слику коју ми једва назиремо. Спустимо се у дубину сопственог срца и очистимо кукољ који нам гуши поглед у сопствену закоровљену башту нашег гордог духа. Или, што би једноставно рекао наш мудри народ: Гледајмо своја посла.
Извор: eparhijabihackopetrovacka.org