О „националном полу политичке опозиционе сцене“, уз неколико личних искустава коме од набројаних не треба веровати
Јован П. Антовић (Фото: Лична архива)
ТАЧКА 1. СРПСКА ДЕСНИЦА НЕ ПОСТОЈИ, барем у јавном дискурсу. Ово што се 35 година „ваља“ по најпре „патриотским медијима“ па онда по „слободним“ јутјуб каналима уз повремене, по потреби, наступе у државним, парадржавним или из иностранства финансираним медијима НЕ МОЖЕ се назвати национална опозиција нити национална опција.
ТАЧКА 2. ОВО ЈЕ ОГРОМНА ШТЕТА ЈЕР ЈЕ ВЕЋИНСКА СРБИЈА НАЦИОНАЛНО ОПРЕДЕЉЕНА ИЛИ ОРИЈЕНТИСАНА. (Нео) либерална, анационална или интернационалистичка опција у земљи Србији има својих константних 20-25% гласова. Све остало припада овој националној опцији али је проблем што се зависно од маски и лажи то прелива у СПС и Милошевића или још горе Дачића на власти, Коштуницу који је једини могао да добије изборе па онда буде онај који је НАЈВИШЕ Срба изручио Хагу до врхунца преваре тзв. националне опције са Вучићем и напредњацима. Упркос свим манипулацијама, лажима и изборним неправилностима ово не би било могуће да имамо ИСКРЕНУ и ПОШТЕНУ националну опозицију (зато видети ТАЧКУ 1.)
ТАЧКА 3. СВИ СТАРИЈИ ОД 50 ГОДИНА чак и ако нису у јавном дискурсу треба да се уклоне из политике на националном полу и оду да чувају унуке или пеку ракију.
ТАЧКА 4. СТУДЕНТИ КОЈИ ДАНАС ПРОТЕСТУЈУ треба да у својим редовима пронађу оне најбоље по критеријумима ЕЛИТЕ из мог претходног текста, који носе српске заставе, певају о Косову, носе Христове заставе и рецитују светог Владику Николаја. Као што је моје мишљење да студенти треба и могу да формирају прелазну владу тим пре могу да формирају нову националну партију без вође(а) јер на тај начин спречавају како домаће тако и стране службе да их „од одма’“ избуше. Ово наравно не значи да тако нешто не треба да ураде и либерални студенти али то није нешто чиме ја желим да се бавим. Ја сматрам да национално и демократско могу и МОРАЈУ да постоје само ЗАЈЕДНО али да националном припада првенство.
А сада искуства једног „маторца“ који је имао прилику да уживо прати све догађаје на српској националној сцени од „осме седнице“ и Газиместана, преко (опет по мени) једне од највећих заблуда (да не кажем зала) српске националне опозиције СПО-а, онда ДСС-а и коначно до Двери после претварања у партију и данашњег сада већ помало неукусног и на личним сујетама заснованог сукоба „национално опредељених“ интелектуалаца.
Нема потребе да буду схваћени као савети али размислите о њима да после не будете дубоко разочарани као ја када сам схватио да практично НИ ЗА КОГА за кога сам гласао свих ових година не бих гласао поново.
Господ је рекао „СУДИТЕ ИМ ПО ДЕЛИМА ЊИХОВИМ“ па је то у ствари једини савет сваком и из ваше генерације верујте на основу онога што РАДЕ а не онога што ПРИЧАЈУ.
А ја ћу у даљем тексту само навести коме, да се вратим у 1987 (годину пунолетства) НЕ БИХ ВЕРОВАО на националном полу српске политичке сцене (исто важи и за овај други али као што рекох о њему нека брину други).
НЕ БИХ ВЕРОВАО ОНИМА:
- чији су очеви, деде, прадеде (или исто то по женској линији) били у чиновима од пуковника навише у Брозовој војсци или ЈНА;
- чији је било који близак рођак био официр или упослени у било којој безбедносној служби од рата на овамо а посебно у УДБИ;
- чији су родитељи, бабе и деде, а сада већ и прадеде били на високим државним, политичким и партијским функцијама у време комунизма;
- чији су родитељи, бабе и деде, а сада већ и прадеде били на високим функцијама у Инексу, Генексу и сличним увозно-извозним фирмама из доба комунизма;
- који су били функционери (до најнижег месног нивоа) у СПО-у;
- који су у животу променили више од две партије (од који је једна била савез комуниста);
- који су ИКАДА у току свог школовања или научног рада били финансирани од стране Сороса (фонд за отворено друштво, отворени универзитет), Рокфелера, Фулбрајтове, Хумболтове, Даадове или сличних стипендија;
- који су икада били банкари повезани са Карићем, Јездом, Дафином и сличним егзотичним „банкарским“установама;
- који су на било који начин (од чланства у локалним огранцима до финансирања пројеката) били повезани са Трилатералом, Римским клубом, Ист-Вест Бриџом, НАЛЕДОМ и сличнима;
- који су икада ТАЈНО били на канабету код Милошевића, Дачића, Тадића, Николића, Вучића, наставити низ;
- који су били а посебно под садашњом влашћу јесу или су били чланови управних и надзорних одбора државних и јавних предузећа и институција;
- који се у серијама (једне недеље по три – четири различита канала) појављују на тзв слободним и национално оријентисаним јутјуб каналима;
- чија се НИЈЕДНА ИЗЈАВА, ПРОЦЕНА, ПРЕДВИЂАЊЕ дати на тим јутјуб каналима није остварила нити издржала пробу времена;
- који су икада и у било којој констелацији били ЗАПОСЛЕНИ ИЛИ ХОНОРАРНО ПЛАЋЕНИ као саветници при страним амбасадама или још горе при окупаторским структурама у Републици Српској или на Косову и Метохији;
- који се изјашњавају као православни литургијски хришћани а развели су се од жена да би се поново оженили много млађим;
- који се лажно представљају као универзитетски професори иако су у најбољем случају тек докторирали;
- који се лажно представљају као доктори медицине;
- који се лажно представљају на било који начин;
- који су вас ИКАДА СЛАГАЛИ или ИЗРЕКЛИ ЛАЖ у јавном дискурсу.
Вероватно би листа могла бити још дужа али је ово оно у шта сам сигуран да би мене навело да неке ствари радим другачије или барем да другачије (НЕ) ВЕРУЈЕМ.
А на крају држите се оног из времена ковида: АКО НЕШТО НИЈЕ ЛОГИЧНО НАЈВЕРОВАТНИЈЕ НИЈЕ ИСТИНИТО.
Јован Антовић: Ковид-19 или Три године „непажње према чињеницама“
И студенти наши (јер ви деца нисте више) НЕКА ГОСПОД МОЛИТВАМА ПРЕЧИСТЕ МАТЕРЕ СВОЈЕ И СВИХ СВЕТИХ САЧУВА СВЕ ВАС!
Јован П. Антовић,
редовни професор Каролинска Института у Стокхолму, Шведска
гостујући професор Медицинског факултета у Нишу и Крагујевцу