Сви Дизнијеви ликови добили су пре Првог рата код нас домаћа, српска имена. После рата, међутим, Мика Миш је задржао своје енглеско име, Мики Маус
Фото: Википедија
Цртани филмови за децу били су предметом бројних и различитих анализа. Овде дајем једну од тих анализа која заслужује пажњу тиме што је рађена кроз поређење.
Године 1997. моји студенти су, у оквиру тадашњег предмета Развојна психологија 2 на Одељењу за психологију на Филозофском факултету у Београду, урадили једно истраживање чијих резултата хоћу овде да се подсетим. Нажалост, нисам успео да сачувам тај студентски рад па се стога ослањам само на сећање. Такође жалим што не могу да се сетим имена трију колегиница које су то истраживање обавиле, јер су заслужиле да им се помену имена.
Предмет који су студенткиње одабрале за тему рада могао би се формулисати као поређење америчких и совјетских цртаних филмова за децу. Прецизније речено, одабрани су петоминутни цртани филмови совјетске и Дизнијеве продукције од 1935. до 1972. године. Из популације објављених филмова те категорије одабрана су случајним путем два узорка и подвргнута анализи по одређеним критеријумима, независно један од другог и уз методолошко обезбеђење објективности анализе, онако како се то обично ради у анализама садржаја. Као један од културних производа веома заступљених у животу деце и са не малим утицајем на децу, избор оваквог предмета за истраживање био је и те како оправдан.
Књига „Доживљаји Мике Миша” у издању новосадске издавачке куће „Комико“, 2016. (Извор: stripblog.in.rs)
Критеријуме према којима је сваки појединачни цртани филм из узорака био анализиран овде ћу изнети уз истовремено изношење и резултата до којих се дошло поређењем совјетских на једној са Дизнијевим филмовима на другој страни.
1. Целовитост филмске приче. Да ли је петоминутни цртани филм састављен од једне целине, тј. са причом која од почетка до краја представља догађаје склопљене у континуиран ток радње или се филм састоји из мањег или већег броја релативно независних епизода, укомпонованих у целину којој могу али и не морају сви да припадају. Поређење Дизнијевих са совјетским филмовима није показало неку разлику према овом критеријуму: и једни и други филмови доносе целовите приче.
2. Природа ликова. Вероватно нема човека на нашим просторима који није „упознао“ Микија Мауса (Мику Миша пре рата), Пају Патка и његове сестриће, Шиљу и остале Дизнијеве јунаке. Све су то антропоморфизоване животиње у одраслом добу (осим Пајиних сестрића). За разлику од њих, у совјетским филмовима најчешће се појављују људски ликови, и то као деца.
3. Сукоб. Да ли цртани филм доноси сукоб међу ликовима или не доноси? Одговор на то питање је позитиван за скоро све Дизнијеве цртане филмове и за готово ниједан совјетски филм. У овим другим филмовима налазимо неспоразуме или привремена размимоилажења, али не и сукобе.
4. Предмет сукоба. У Дизнијевим филмовима предмет сукоба увек је новац (злато, драгоцености). Неспоразуми у совјетским филмовима махом се тичу начина отклањања препрека или неких техничких питања.
5. Начин разрешења сукоба. Ни ово није тешко погодити: за Дизнијеве филмове то је увек агресија, туча. У основним цртама радња у тим филмовима састоји се у некој авантури „позитивних“ ликова на чијем се крају (циљу) налази неко богатство, при чему се као препрека појављују „негативни“ ликови, да би се кроз физички обрачун позитивни ликови докопали циља и победили.
6. Временски оквир радње. Студенти нису поредили цртане филмове по овом критеријуму, али се нека разлика по њему намеће. Наиме, совјетски филмови доносе краткорочну радњу која траје дан, највише два-три дана. Радња коју предузимају Дизнијеви ликови траје дуже, па би се могло говорити о авантури.
Најважније разлике, истовремено и оне којих се најсигурније сећам, наведене су под редним бројевима 3, 4 и 5. Остављам читаоцу да кроз ове разлике у цртаним филмовима размишља о разликама између америчког и совјетског (боље речено: православно-словенског) духа. Мени остаје само то да на крају поставим питање: а какве то везе има са нама?
Сви Дизнијеви ликови добили су пре Првог светског рата код нас домаћа, српска имена: Мика Миш, Шиља, Паја, Белка… После рата, међутим, Мика Миш је задржао своје енглеско име, Мики Маус. Као најистакнутији „позитиван“ лик он је, наравно, имао и свог „негативног“ парњака. У оригиналним филмовима био је то Црни Петар (Black Pete), који је код нас постао Хроми Даба (по претпоставци настао од старог српског бога Дабога). Тако је после рата позитивни лик постао Американац, са енглеским именом, док је њему насупрот био и остао Србин.